Zemlje G7 „ostavljaju milione da gladuju i kuvaju planetu“, izjavio je šef politike nejednakosti globalne humanitarne grupe Oksfam Maks Loson u saopštenju objavljenom u utorak osuđujući samo 4,5 milijardi dolara koje su industrijalizovane zemlje obećale da se bore protiv najgore krize gladi u decenija.
Loson je tvrdio da je potrebno „najmanje 28,5 milijardi dolara više“ za „finansiranje investicija u hranu i poljoprivredu kako bi se okončala glad i popunila ogromna praznina u humanitarnim pozivima UN-a“. Zemlje G7 su ove godine obećale oko 14 milijardi dolara za borbu protiv globalne nesigurnosti hrane, uključujući iznos koji je obećan u utorak.
Međutim, nije jasno koliko je tog novca zapravo podeljeno primaocima. Dok je američki Kongres prošlog meseca usvojio veliki paket pomoći za Ukrajinu koji uključuje 5 milijardi dolara za „borbu protiv globalne gladi“, ništa od novca od gladi nije poslato proteklog vikenda, navodi Politico.
S obzirom da se čak i bogate zemlje G7 suočavaju sa ekonomskim poteškoćama nakon dvogodišnjeg gašenja Covid-19, predstavnik Oksfama je sugerisao da postoje i drugi načini na koje mogu da se bore protiv gladi među najugroženijim na svetu. „Mogli bi da ponište dugove siromašnih zemalja“ ili „oporezuju višak profita kompanija za hranu i energiju“, tvrdio je, ili „zabrane biogoriva“, koja preusmeravaju useve koji bi mogli da se koriste za hranu umesto toga na proizvodnju energije.
Loson je primetio da, dok se svet suočava sa najgorom krizom gladi „u jednoj generaciji“, bogati su videli kako njihov profit raste u isto vreme. „Korporativni profit je skočio tokom Covid-19, a broj milijardera se povećao više za 24 meseca nego za 23 godine“, rekao je on, napominjući da je samo prehrambena industrija proizvela 62 nova milijardera i nazivajući hitnu glad „velikim biznisom“ . ”
Svetski program za hranu UN-a je molio nacije G7 da „reaguju sada ili će rekordna glad nastaviti da raste i milioni ljudi će se suočiti sa glađu” prošle nedelje, izjavljujući da ima plan – „najambiciozniji u istoriji VFP-a” – koji zahteva 22,2 milijarde dolara za „i spasavaju živote i grade otpornost za 152 miliona ljudi 2022.
Nije jasno odakle su dobili tu cifru, jer su same zemlje G7 rekle da je 323 miliona ljudi na ivici gladi zbog ovogodišnje strašne krize sa hranom, a očekuje se da će 950 miliona ostati gladno 2022. godine.
Dok su zemlje G7 oklijevale da otvore svoje novčanike da bi riješile glad u svijetu, desetine milijardi su obećane u ekonomskoj i smrtonosnoj pomoći Ukrajini, gdje je rat prekinuo žetvu pšenice koja obično čini petinu svjetskih „visokih“ klasu” pšenice i 7% sve pšenice. UN-ov program za hranu obično kupuje polovinu svog žita iz zemlje.
Krizu snabdevanja pogoršavaju rekordne suše širom sveta, a posebno je pogođena istočna Afrika. Procenjuje se da jedna osoba umre od gladi svakih 48 sekundi u Etiopiji, Keniji i Somaliji, gde su suše najgore u poslednjih 70 godina, navodi Oksfam.
