To znači da će BDP po glavi stanovnika u najvećoj evropskoj ekonomiji biti 2.000 evra niži nego što bi inače bio, rekao je šef DIHK-a Piter Adrijan za „Rheinische Post“.
Industrija čini veći udeo u privredi u Nemačkoj nego u mnogim drugim zemljama, a sektor je najvećim delom energetski intenzivan, što znači da su nemačke kompanije posebno teško pogođene skokom cena energije, koji je prošle godine dostigao rekordne vrednosti u Evropi.
Nemačka industrija će platiti oko 40 odsto više za energiju 2023. nego 2021. godine, pre krize izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu 24. februara prošle godine, navodi se u studiji Alijanc trejda prošlog meseca.
„Izgledi rasta za 2023. i 2024. su stoga niži nego u mnogim drugim zemljama“, rekao je Adrijan, dodajući da je to bio slučaj i prošle godine.
Nemačka, koja se decenijama oslanjala na relativno jeftin ruski gas iz gasovoda, sada ima posebno visoke cene energije u poređenju sa Sjedinjenim Državama koje imaju sopstvene rezerve prirodnog gasa, dok Francuska ima obilje nuklearne energije.
„Cena gasa je oko tri do pet puta viša nego u Sjedinjenim Državama“, rekao je on, dodajući da je struja četiri puta skuplja nego u Francuskoj.
