Deseti uzastopni mesec, Zemlja je u martu postavila novi mesečni rekord za globalnu toplotu – pri čemu su i temperature vazduha i svetski okeani dostigli najviši nivo svih vremena za mesec, saopštila je klimatska agencija Evropske unije Kopernikus.
Mart 2024. je u proseku iznosio 14,14 stepeni Celzijusa (57,9 stepeni Farenhajta), što je premašivši prethodni rekord iz 2016. za desetinu stepena, prema podacima Kopernika. I bilo je 1,68 stepeni C (3 stepena F) toplije nego u kasnim 1800-im, baza koja se koristila za temperature pre nego što je sagorevanje fosilnih goriva počelo brzo da raste.
Od prošlog juna, globus je svakog meseca rušio toplotne rekorde, što doprinosi morskim toplotnim talasima na velikim površinama okeana.
Naučnici kažu da rekordna vrućina u to vreme nije bila sasvim iznenađujuća zbog jakog El Ninja, klimatskog uslova koji zagreva centralni Pacifik i menja globalne vremenske obrasce.
„Ali njegova kombinacija sa neprirodnim morskim toplotnim talasima učinila je ove rekorde tako zadivljujućim“, rekla je Dženifer Frensis, naučnica Centra za istraživanje klime Vudvel.
Sa opadanjem El Ninja, granice za koje se globalne prosečne temperature premašuju svakog meseca trebalo bi da se smanje, rekao je Fransis.
Naučnici za klimu pripisuju najveći deo rekordne toplote klimatskim promenama koje je prouzrokovao čovek zbog emisija ugljen-dioksida i metana koje nastaju sagorevanjem uglja, nafte i prirodnog gasa.
„Putanja se neće promeniti sve dok koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi ne prestanu da rastu“, rekao je Fransis, „što znači da moramo prestati da sagorevamo fosilna goriva, zaustavimo krčenje šuma i što je brže moguće da uzgajamo hranu na održiviji način“.
Do tada, očekujte još oborenih rekorda, rekla je ona.
Prema Pariskom sporazumu iz 2015. godine, svet je postavio cilj da zadrži zagrevanje na ili ispod 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 stepeni Farenhajta) od predindustrijskih vremena. Kopernikovi podaci o temperaturi su mesečni i koriste nešto drugačiji sistem merenja od pariskog praga, koji je u proseku za dve ili tri decenije.
Samantha Burgess, zamenica direktora Kopernikusa, rekla je da martovska rekordna temperatura nije bila tako izuzetna kao u nekim drugim mesecima u prošloj godini koji su oborili rekorde u većoj meri.
„Imali smo mesece koji obaraju rekorde koji su bili još neobičniji“, rekla je Berdžesova, ukazujući na februar 2024. i septembar 2023. Ali „puta nije u pravom smeru“, dodala je ona.
Zemlja je sada iskusila 12 meseci sa prosečnim mesečnim temperaturama od 1,58 stepeni Celzijusa (2,8 stepeni Farenhajta) iznad pariskog praga, prema podacima Kopernika.
U martu je prosečna temperatura globalne površine mora iznosila 21,07 stepeni Celzijusa (69,93 stepena Farenhajta), što je najveća mesečna vrednost zabeležena i nešto viša od one koja je zabeležena u februaru.
„Potrebne su nam ambicioznije globalne akcije kako bismo osigurali da što pre stignemo do nule“, rekao je Berdžes.
