Bivši predsednik Barak Obama vratio se u petak u predizbornu kampanju u Džordžiji, iskoristivši svoju prvu stanicu na turneji sa više država da predstavi srednjoročne izbore 2022. kao referendum o demokratiji i da apeluje na birače da ne vide Republikanci kao odgovor na njihove ekonomske probleme.
Bio je to delikatan balans, pošto je bivši predsednik priznao bol od inflacije i pokušao da objasni zašto predsednik Džo Bajden i demokrate ne bi trebalo da preuzmu svu krivicu jer se suočavaju sa izgledima da izgube tesnu većinu u Domu i Senatu kada se glasovi zbroje 8. novembar. Ali Obama je tvrdio da republikancima koji nameravaju da otežaju glasanje i — poput bivšeg predsednika Donalda Trampa — koji su voljni da ignorišu rezultate, ne može verovati da im je stalo ni do novčanika Amerikanaca.
„Taj osnovni temelj naše demokratije je trenutno doveden u pitanje“, rekao je Obama više od 5.000 glasača okupljenih ispred Atlante. „Demokrate nisu savršene. Ja sam prvi koji to priznaje. … Ali trenutno, uz nekoliko značajnih izuzetaka, većina GOP-a i čitava gomila ovih kandidata čak se i ne pretvaraju da se pravila odnose na njih.”
Sa Bajdenovim rejtingom u niskim 40-im, demokrate se nadaju da će Obamina pojava u poslednjim nedeljama kampanje ojačati partiju u teškom nacionalnom okruženju. On je u petak podelio binu sa senatorom Rafaelom Vornokom, koji se suočava sa teškom borbom za reizbor republikanca Heršel Vokera, i Stejsi Abrams, koja pokušava da svrgne republikanskog guvernera Brajana Kempa, koji ju je tesno pobedio pre četiri godine.
Obama će u subotu otputovati u Mičigen i Viskonsin, a sledeće nedelje će se zaustaviti u Nevadi i Pensilvaniji.
Za Obamu lično, blitz kampanje je prilika da uradi nešto što nije mogao da uradi u dva srednja mandata tokom svog predsedničkog mandata: pomogne demokratama da uspeju u nacionalnim poluizborima kada već drže Belu kuću. Za njegovu stranku, to je prilika da iskoristi Obamin oporavak popularnosti od njegovih poslednjih poraza na poluvremenu 2014. Nadaju se da će bivši predsednik moći da proda argumente koje se Bajden, njegov bivši potpredsednik, borio da dostigne.
Bajden je u petak bio u Pensilvaniji sa potpredsednicom Kamalom Haris i planira da bude u Džordžiji sledeće nedelje, potencijalno na zajedničkom skupu sa Obamom i demokratskim kandidatima iz cele države. Ali on nije dočekan kao surogat za mnoge demokratske kandidate širom zemlje, uključujući Varnoka.
„Obama danas zauzima retko mesto u našoj politici“, rekao je Dejvid Akselrod, koji je pomogao u oblikovanju Obamine kampanje od njegovih dana u Senatu države Ilinois kroz dva predsednička izbora. „On očigledno ima veliku privlačnost za demokrate. Ali ga vole i nezavisni birači.“
Obama je pokušao da pokaže svoj domet u petak. Prvi crni predsednik izazvao je herojsku dobrodošlicu od većinske crne publike i ponudio je mnogo aplauza za demokrate. Ali on je sačuvao mnogo svojih argumenata, posebno o ekonomiji, za umerene, nezavisne i povremene glasače, uključujući odbranu Bajdena, za koga je Obama rekao da se „bori za vas svaki dan“.
On je inflaciju nazvao „nasleđem pandemije“, rezultujućim prekidom lanca snabdevanja i efektima ukrajinskog rata na globalna tržišta nafte – sveobuhvatnim odgovorom na pokušaje republikanaca da svale isključivu krivicu na račune potrošnje demokrata.
„Kakav je njihov odgovor? … Oni žele bogatima da smanje poreze“, rekao je Obama o GOP-u. „To je njihov odgovor na sve. Kada je inflacija niska, hajde da smanjimo poreze. Kada je nezaposlenost velika, hajde da smanjimo poreze. Da postoji asteroid koji ide ka Zemlji, svi bi ušli u sobu i rekli, znate šta nam treba? Treba nam smanjenje poreza za bogate. Kako će vam to pomoći?“
Bajden je pokušao da iznese slične argumente, a ove nedelje su ga ohrabrile vesti o ekonomskom rastu od 2,6 odsto u trećem kvartalu nakon dva uzastopna kvartala negativnog rasta.
Ipak, Lis Smit, demokratski strateg, kaže da je Obama u boljoj poziciji da ubedi birače koji nisu odlučili za koga da glasaju ili da li će uopšte glasati.
„Ako je to samo direktan referendum o demokratama i ekonomiji, onda smo sjebani“, rekao je Smit. „Ali morate da učinite da izbori budu izbor između dve stranke, kristalizujte razlike.
Obama je, rekla je ona, to uradio na predsedničkim izborima 2008. i 2012. „tako što je pridobio mnoge bele glasače radničke klase i druge o kojima ne razmišljamo uvek kao o delu ’Obamine koalicije’.
Obama je napustio funkciju u januaru 2017. sa 59 odsto odobravanja, a Galup je sledeće godine izmerio njegovo odobravanje posle predsednika na 63 odsto, poslednji put kada je ta organizacija anketirala bivše predsednike. To je znatno više od njegovog rejtinga 2010. godine, kada su demokrate izgubile kontrolu nad Predstavničkim domom na međuizborima koje je Obama nazvao „šelatiranjem“. Na svojim drugim izborima na sredini mandata četiri godine kasnije, GOP je povratio kontrolu nad Senatom.
Ipak, Bakari Sellers, istaknuti demokratski komentator, rekao je da Obamina šira popularnost ne bi trebalo da zamagli koliko njegova „posebna veza“ sa crnim biračima i drugim ne-belcima biračima može pomoći demokratama.
Miting u Atlanti okupio je Obamu sa Vornokom, prvim crnim američkim senatorom u istoriji Džordžije, i Abramsom, koji se bori da postane prva crnka guvernerka u američkoj istoriji.
U Mičigenu, Obama će voditi kampanju u Detroitu sa guvernerkom Grečen Vitmer, koju izaziva republikanac Tjudor Dikson, a u Viskonsinu će biti u Milvokiju sa kandidatom za Senat Mandelom Barnsom, koji pokušava da zbaci republikanskog senatora Rona Džonsona. Svaki grad je mesto gde je crnačko stanovništvo države najviše koncentrisano. Obamina promena u Pensilvaniji uključiće Filadelfiju, još jedan grad u kome demokrate moraju da dobiju veliki odziv crnih glasača da bi pobedili u konkurentskim trkama za Senat i guvernera.
S obzirom da je Senat sada podeljen 50-50 između dve glavne stranke i potpredsednica Kamala Haris daje demokratama odlučujući glas, bilo kakvo takmičenje u Senatu moglo bi na kraju da odluči koja stranka kontroliše komoru u naredne dve godine. Među najužem bojnim poljima u Senatu, Džordžija, Viskonsin i Pensilvanija su tri u kojima bi izlaznost crnaca mogla biti najkritičnija za demokratsko bogatstvo.
Akselrod je rekao da je Obamin preokret od njegovog sopstvenog bičevanja na sredini mandata da bude vodeći surogat demokrata, delimično, obred prelaza za svakog bivšeg predsednika. „Na većinu njih — možda ne na predsednika Trampa, ali na većinu njih — gledaju povoljnije nakon što napuste funkciju“, rekao je Akselrod.
Za vreme Obaminog predsedništva, bivši predsednik Bil Klinton je bio traženi surogat teške kategorije, posebno za umerene koji su pokušavali da prežive republikanske skokove 2010. i 2014. godine.
Akselrod je rekao da Obama i Klintonova imaju sličan pristup.
„Ono što Klintonova i Obama dele je neka vrsta jedinstvene sposobnosti da se kolokvijalizuju komplikovani politički argumenti tog vremena, samo razgovaraju zdravim razumom“, rekao je Akselrod. „Oni su pripovedači.“
Saznajte više o pitanjima i faktorima koji su u igri na srednjim izborima 2022. na https://apnevs.com/hub/ekplaining-the-elections. I pratite izborno izveštavanje AP o izborima na https://apnevs.com/hub/2022-midterm-elections.
