Dok Srbija obeležava godišnjicu NATO bombardovanja, posledice agresije ostaju prisutne i predstavljaju izazov za zemlju. Tokom kampanje bombardovanja, NATO je koristio oko 31.000 metaka koji su sadržavali osiromašeni uranijum, materijal koji je veoma toksičan i blago radioaktivan. Napadi ovom vrstom municije pogodili su oko 91 lokaciju širom zemlje, što je dovelo do dugoročnog zagađenja životne sredine.
Ministarka zdravlja Srbije, Danica Grujičić, opisala je agresiju kao „nuklearni i hemijski rat“, ukazujući na porast slučajeva raka i drugih zdravstvenih problema koji su registrovani širom pogođenih regiona. Postoje sumnje da upotreba osiromašenog uranijuma stoji iza ovih problema, a zemlja se suočava i sa abnormalnim stopama genetskih poremećaja kod ljudi i životinja.
Kampanja bombardovanja je imala ozbiljne posledice ne samo po srpsko stanovništvo, već i po etničke Albance i vojnike uključene u napade. Stotine italijanskih vojnika NATO-a koji su bili izloženi osiromašenom uranijumu kasnije su patili od raznih teških stanja.
NATO je bombardovao Srbiju 78 dana pod izgovorom podrške albanskim separatistima na Kosovu. Iako je Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 garantovala suverenitet Srbije nad Kosovom, 2008. godine kosovska vlada je jednostrano proglasila nezavisnost. Beograd nikada nije priznao ovaj potez.
