Migracija je sve dominantnija tema u politici i o njoj se sa sve većom žestinom raspravlja među nemačkim stanovništvom. Oni koji se zalažu za migraciju kažu da će se nedostatak kvalifikovanih radnika i kadrova pogoršati bez imigracije. Oni koji se protive migracijama strahuju da će sve veći broj imigranata premašiti prihvatne kapacitete zemlje.
Nova studija koju su vodili sociolog iz Manhajma profesor dr Mark Helbling i politikolog iz Manhajma profesor dr Ričard Traunmiler pokazuje da imigracione preferencije stanovništva zavise od dva faktora, pored samog broja imigranata: kriterijuma za ulazak u imigraciju i migranata. prava učešća u Nemačkoj. Profesor Rahsaan Makvell, dr. sa Univerziteta u Njujorku je koautor studije objavljene u Comparative Political Studies.
„Kada je reč o proceni migracione politike, broj osoba kojima je dozvoljen ulazak u zemlju trenutno igra najveću ulogu“, objašnjava Helbling. „Međutim, migraciona politika takođe treba da uzme u obzir kome je dozvoljen ulazak u zemlju i koja prava uživaju imigranti.
Uprkos bliskoj povezanosti između ova dva aspekta migracione politike, oni se obično analiziraju odvojeno u istraživanju — bez provere da li preferencije za jednu dimenziju zavise od politike za drugu dimenziju. „Našom studijom pratimo novi put“, kaže Traunmiler.
Studija pokazuje da je 40% veća verovatnoća da će oni koji su kritični prema migracijama pristati na veći broj imigranata ako kriterijumi za ulazak postanu stroži. Stroži kriterijumi za ulazak značili bi, na primer, da imigranti sa odgovarajućim kvalifikacijama imaju prioritet kada je u pitanju izdavanje boravišne dozvole.
Među onima koji se zalažu za migraciju, svaka treća osoba će pristati na restriktivniju migracionu politiku ako migranti imaju više prava na učešće, kao što su pristup socijalnim beneficijama i tržištu rada.
Druga studija, koju su autori objavili zajedno sa Feliksom Jegerom u časopisu International Migration Reviev, pokazuje kako bi to moglo da izgleda. Studija pokazuje da osobe koje se zalažu za veću ili manju migraciju imaju relativno slične ideje o tome kako bi integracija trebalo da se odvija. Oni za i oni protiv migracije smatraju da migranti treba što bolje da nauče jezik, da pohađaju integracione kurseve i da ne zavise od socijalnih davanja. Istovremeno, oni bi trebalo da imaju ista prava kao lokalni stanovnici na tržištu rada i da imaju mogućnost produženja radne dozvole.
Za svoju studiju, autori su procenili nekoliko eksperimenata istraživanja u kojima je učestvovalo skoro 10.000 ljudi iz Nemačke između 2020. i 2023. Od ispitanika je zatraženo da procene određene predloge politike.
„Debata o migracijama često ostavlja utisak da su pozicije oba tabora nepomirljive. Naša studija pokazuje, međutim, da je moguće spojiti one koji su za i one koji se protive imigraciji“, kaže Helbling. Prema studiji, većina ljudi bi pozdravila kompromis za smanjenje ukupnog broja imigranata, uvođenje strožih kriterijuma za ulazak i proširenje prava na učešće migranata u Nemačkoj.
