Drhteći tradicionalnom zvečkom, nova brazilska šefica Odeljenja za starosedeoce nedavno je prošetala svakim ćoškom sedišta agencije — čak i njenom kafeom — dok je pozivala na pomoć predaka tokom ritualnog čišćenja.
Ritual je imao dodatno značenje za Džoeniju Vapičanu, prvu brazilsku starosedeocu koja je komandovala agencijom zaduženom za zaštitu amazonske prašume i njenih ljudi. Jednom kada položi zakletvu sledećeg meseca pod novoinaugurisanim predsednikom Luizom Inasijom Lula da Silvom, Vapičana obećava da će čistiti kuću u agenciji za koju kritičari kažu da je dozvolila da se resursi Amazona iskorišćavaju na štetu životne sredine.
Dok je Vapičana izvodila ritual, starosedeoci i vladini zvaničnici su oduševljeno skandirali „Juuu! Funai je naš!“ – upućivanje na agenciju koju će voditi.
Ekolozi, starosedeoci i birači koji su naklonjeni njihovim ciljevima bili su važni za Lulinu tesnu pobedu nad bivšim predsednikom Jairom Bolsonarom. Sada Lula nastoji da ispuni obećanja u kampanji koja im je dao u vezi sa širokim spektrom pitanja, od proširenja autohtonih teritorija do zaustavljanja naleta ilegalne seče šuma.
Da bi ostvario ove ciljeve, Lula postavlja poznate ekologe i starosedeoce na ključne pozicije u Funaiju i drugim agencijama koje je Bolsonaro popunio saveznicima agrobiznisa i vojnim oficirima.
U prethodna dva Lulina mandata na mestu predsednika, imao je mešovite rezultate u pitanjima životne sredine i starosedelaca. I sigurno će se suočiti sa preprekama pro-Bolsonarovih guvernera države koji još uvek kontrolišu delove Amazona. Ali stručnjaci kažu da Lula preduzima prave prve korake.
Savezni zvaničnici koje je Lula već imenovao na ključne funkcije „imaju nacionalni i međunarodni prestiž da preokrenu svu ekološku destrukciju koju smo pretrpeli tokom ove četiri godine vladavine Bolsonara“, rekao je Džordž Porto Fereira, analitičar u Ibami, brazilskom zakonu o životnoj sredini. – agencija za izvršenje.
Bolsonarove pristalice, u međuvremenu, strahuju da će Lulino obećanje o jačoj zaštiti životne sredine naštetiti ekonomiji smanjenjem količine zemljišta otvorenog za razvoj i kazniti ljude za aktivnosti koje su ranije bile dozvoljene. Neki pristalice koje su povezane sa agrobiznisom optužene su za pružanje finansijske i logističke pomoći demonstrantima koji su ranije ovog meseca upali u brazilsku predsedničku palatu, Kongres i Vrhovni sud.
Kada je Bolsonaro bio predsednik, klevetao je Funai i druge agencije odgovorne za ekološki nadzor. Ovo je omogućilo da seča šuma skoči na najviši nivo od 2006. godine, jer su se graditelji i rudari koji su uzeli zemlju od starosedelaca suočili sa malo posledica.
Između 2019. i 2022. godine, broj kazni izrečenih za nezakonite aktivnosti u Amazonu opao je za 38 odsto u poređenju sa prethodne četiri godine, prema analizi podataka brazilske vlade koju je izvršila Climate Observatori, mreža neprofitnih grupa za zaštitu životne sredine.
Jedan od najjačih znakova do sada Lulinih namera da preokrene ove trendove bila je njegova odluka da vrati Marinu Silvu na čelo ministarstva životne sredine u zemlji. Silva je ranije obavljao posao između 2003. i 2008. godine, u periodu kada je krčenje šuma smanjeno za 53%. Bivša guma iz države Akre, Silva je dala ostavku nakon sukoba sa vladom i liderima agrobiznisa oko politike zaštite životne sredine za koju je smatrala da je previše blaga.
Silva je u velikoj suprotnosti sa prvim Bolsonarovim ministrom za životnu sredinu Rikardom Salesom, koji nikada nije kročio u Amazon kada je preuzeo dužnost 2019. i podneo je ostavku dve godine kasnije nakon navoda da je omogućio izvoz ilegalno posečenog drveta.
Ostale mere koje je Lula preduzela u podršci Amazonu i njenim ljudima uključuju:
—Potpisivanje dekreta kojim bi se podmladili najznačajniji međunarodni napori za očuvanje prašume — Amazonski fond. Fond, koji je Bolsonaro uništio, dobio je više od 1,2 milijarde dolara, uglavnom iz Norveške, kako bi pomogao u plaćanju održivog razvoja Amazona.
—Ukidanje Bolsonarovog dekreta koji je dozvoljavao rudarenje u autohtonim područjima i oblastima zaštite životne sredine.
—Stvaranje Ministarstva starosedelačkih naroda, koje će nadgledati sve, od kopnenih granica do obrazovanja. Ovo ministarstvo će predvoditi Sonja Guajajara, prva domorodačka žena u zemlji na tako visokoj funkciji u vladi.
„Neće biti lako prevazići 504 godine za samo četiri godine. Ali voljni smo da iskoristimo ovaj trenutak da promovišemo vraćanje brazilske duhovne snage“, rekla je Guajahara tokom ceremonije uvođenja u službu, koja je odložena zbog štete pro -Bolsonaro izgrednici izazvali predsedničku palatu.
Amazonska prašuma, koja pokriva površinu dvostruko veću od Indije, deluje kao tampon protiv klimatskih promena tako što apsorbuje velike količine ugljen-dioksida. Ali Bolsonaro je na upravljanje Amazonom gledao kao na unutrašnju stvar, zbog čega je globalna reputacija Brazila pogođena. Lula pokušava da poništi tu štetu.
Tokom samita UN o klimi u Egiptu u novembru, Lula je obećao da će okončati svo krčenje šuma do 2030. i najavio nameru svoje zemlje da bude domaćin klimatske konferencije COP30 2025. Brazil je trebalo da bude domaćin tog događaja 2019, ali ga je Bolsonaro otkazao 2018. nakon što je izabran.
Dok Lula ima ambiciozne ekološke ciljeve, borba za zaštitu Amazona suočava se sa složenim preprekama. Na primer, neće biti lako dobiti saradnju od lokalnih zvaničnika.
Šest od devet amazonskih država vode saveznici Bolsonara. To uključuje Rondoniju, gde doseljenici evropskog porekla kontrolišu lokalnu vlast i ukinuli su ekološko zakonodavstvo preko državne skupštine; i Akre, gde nedostatak ekonomskih mogućnosti tera gumare koji su se dugo borili za očuvanje prašume da umesto njih preuzmu ispašu stoke.
Amazon je takođe decenijama mučen ilegalnim iskopavanjem zlata, koje zapošljava desetine hiljada ljudi u Brazilu i drugim zemljama, poput Perua i Venecuele. Ilegalno rudarenje uzrokuje kontaminaciju reka živom na koje se starosedeoci koriste za pecanje i piće.
„Njegov glavni uzrok je odsustvo države“, kaže Gustavo Gajzer, ekspert za forenziku u federalnoj policiji koji je radio u Amazonu više od 15 godina.
Jedna oblast u kojoj Lula ima više kontrole je određivanje autohtonih teritorija, koje su najbolje očuvane regije u Amazonu.
Lula je pod pritiskom da stvori 13 novih autohtonih teritorija – proces koji je zaustavljen pod Bolsonarom, koji je održao obećanje da neće dati „još jedan inč“ zemlje domorodačkim narodima.
Veliki korak biće proširenje veličine Unejuksija, dela jednog od najudaljenijih i kulturno najrazličitijih regiona sveta koji je dom za 23 naroda. Proces proširenja granica Unejuksija počeo je pre četiri decenije, a jedini preostali korak je predsednički potpis, koji će povećati njegovu veličinu za 37% na 551.000 hektara (2.100 kvadratnih milja).
„Lula je već nagovestio da neće imati problema da to uradi“, rekao je Kleber Karipuna, bliski pomoćnik Guajajare.
