Naš istraživački tim pažljivo prati globalni ciklus vode. Analiziramo zapažanja sa više od 40 satelita koji kontinuirano prate atmosferu i površinu Zemlje. Mi ih spajamo sa podacima sa hiljada stanica za praćenje vremena i vode na terenu.
Po prvi put smo iskoristili te mnogo terabajta podataka da bismo dali potpunu sliku ciklusa vode tokom jedne godine za ceo svet, kao i za pojedinačne zemlje. Nalazi su sadržani u izveštaju objavljenom danas.
Ključni zaključak? Kruženje vode na Zemlji se očigledno menja. Na globalnom nivou, vazduh je sve topliji i suvlji, što znači da se suše i rizični požarni uslovi razvijaju brže i češće.
U 2022, treća uzastopna La Ninja uticala je na vremenske prilike širom sveta. Tri La Ninja godine zaredom je neobično, ali ne i bez presedana.
La Ninja je okeanski događaj u kome su temperature površine mora hladnije od normalne u centralnom i istočnom tropskom Pacifiku i toplije od normalne u zapadnom Pacifiku. Fenomen jača istočne pasate koji donose kišu u jugoistočnu Aziju i Australiju.
Godine 2022, La Ninja se kombinovala sa toplim vodama u severnom Indijskom okeanu da bi donela široke poplave u pojasu koji se proteže od Irana do Novog Zelanda, i skoro svuda između.
Najrazornije poplave dogodile su se u Pakistanu, gde je oko 8 miliona ljudi proterano iz svojih domova zbog velikih poplava duž reke Ind. Australija je takođe doživela nekoliko teških poplava tokom godine — uglavnom na istoku, ali i u regionu Kimberli u Zapadnoj Australiji na samom kraju godine i tokom 2023.
Kao što je tipično za La Ninju, kiša je bila mnogo manje obilna na drugoj strani Tihog okeana. Višegodišnja suša u zapadnim Sjedinjenim Državama i centralnoj Južnoj Americi dovela je do pada jezera na istorijski minimum.
Još jedna godina suše je takođe desetkovala useve i dovela do brzog pogoršanja humanitarne situacije na Rogu Afrike.
Iako naši podaci ne ukazuju na promenu prosečnih globalnih padavina, postoje zabrinjavajući trendovi u nekoliko regiona.
Monsunski regioni od Indije do severne Australije postaju sve vlažniji. Delovi Amerike i Afrike postaju sve sušniji, uključujući zapadne Sjedinjene Države, koje su doživele 23. godinu suše 2022.
Ukupni mesečni zapisi o količini padavina izgledaju netaknuti. Ali padavine u kraćim periodima postaju sve intenzivnije u mnogim regionima.
Kako se ističe u našem izveštaju, intenzivne padavine pogodile su zajednice širom sveta 2022. godine — od Brazila, Nigerije i Južne Afrike do Avganistana, Indije i Pakistana.
Pljuskovi su izazvali iznenadne poplave i klizišta, usmrtivši hiljade i ostavivši mnoge hiljade bez kuće. Rastući pritisci stanovništva guraju sve više ljudi u poplavne ravnice i na nestabilne padine, čineći jake kiše i poplave još štetnijim nego u prošlosti.
Prosečne globalne temperature vazduha rastu. Dok su godine La Ninje istorijski relativno hladne, taj efekat se uglavnom gubi u rastućem maršu globalnih temperatura.
Toplotni talasi se povećavaju po težini i trajanju i to je bilo primetno 2022. Osim što su same po sebi prirodne katastrofe, toplotni talasi i nesezonsko visoke temperature takođe utiču na ciklus vode.
2022. godine, intenzivni toplotni talasi u Evropi i Kini doveli su do takozvanih „naglih suša“. Ovo se dešava kada topao, suv vazduh izaziva brzo isparavanje vode iz tla i sistema unutrašnjih voda.
Godine 2022. mnoge reke u Evropi su presušile, otkrivajući artefakte skrivene vekovima.
Vazduh ne samo da postaje topliji već i suvlji, skoro svuda. To znači da je ljudima, usevima i ekosistemima potrebno više vode da bi ostali zdravi, što dodatno povećava pritisak na vodne resurse.
Suv vazduh takođe znači da se šume brže suše, povećavajući jačinu požara. 2022. godine, zapadne SAD su doživele velike požare u januaru, usred zime na severnoj hemisferi.
Toplije temperature takođe brže otapaju sneg i led. Pakistanske poplave su pogoršane prethodnim intenzivnim toplotnim talasom koji je povećao topljenje glečera na Himalajima. Ova uzdignuta reka teče i pre nego što padnu kiše.
Klimatske promene nisu jedini način na koji čovečanstvo menja ciklus vode. Došlo je do stalnog povećanja obima jezera širom sveta. Ovo je uglavnom zbog toga što pojedinci i vlade grade i povećavaju brane kako bi osigurali pristup vodi, što menja rečne tokove nizvodno.
Čini se da uticaj La Ninje jenjava i prelazak na El Ninjo je moguć polovinom ove godine.
Nadamo se da će to značiti manje poplavnih katastrofa u Aziji i Okeaniji i više kiše za regione pogođene sušom u Americi i istočnoj Africi.
Australija bi, međutim, mogla videti povratak toplotnih talasa i požara. Dugoročno gledano, 2023. može označiti početak još jedne višegodišnje suše.
Klackanje između El Ninja i La Ninje je prirodni fenomen. Ali ostaje da se vidi da li je trostruka La Ninja bila statistički slučajnost ili znak poremećaja zbog klimatskih promena.
Ako se La Ninja ili El Ninjo zadrže duže u budućnosti, verovatno ćemo doživeti dublje suše i veće poplave nego što smo videli do sada.
Uspeh čovečanstva u smanjenju emisije gasova staklene bašte odrediće budućnost planete za nekoliko decenija. Do tada će globalne temperature nastaviti da rastu. Novi rekordi će nastaviti da se obaraju: za toplotne talase, provale oblaka, nagli suše, požare i topljenje leda.
Ne postoji način da se to izbegne. Ono što možemo da uradimo je da obratimo pažnju na znake upozorenja i pripremimo se za izazovnu budućnost.
