Nova studija objavljena danas u American Journal of Infection Control pokazuje da se virusne čestice šire na mnoge površine toaleta tokom ispiranja toaleta, bez obzira da li je poklopac toaleta podignut ili dole. U ovoj analizi, jedini smislen način smanjenja virusnih čestica bio je dezinfekcija toaleta, toaletne vode i obližnjih površina.
Naučnici odavno znaju da proces ispiranja toaleta može da aerosolizira patogene koje nezdrava osoba izbaci u VC šolju. Pramen aerosola stvoren od sile ispiranja može da putuje pet stopa ili više, šireći patogene na podove, zidove, lavaboe i druge obližnje površine u kupatilu. Prethodne studije su otkrile da zatvaranje poklopca toaleta može pomoći u smanjenju širenja bakterijskih patogena, ali do sada nije bilo izveštaja o tome da li isto važi i za virusne patogene, koji su obično mnogo manji od njihovih bakterijskih kolega.
U ovoj novoj studiji, naučnici sa Univerziteta u Arizoni i istraživačka firma Reckitt Benckiser analizirali su širenje virusnih čestica izazvanih ispiranjem toaleta, sa otvorenim i zatvorenim poklopcima toaleta, kako bi utvrdili bilo kakvu razliku u ishodu. Koristeći virus koji nije patogen za ljude kao posrednika za opasnije viruse, oni su zasijali toalete različitim dozama virusa, isprali, a zatim sakupili uzorke iz vode iz VC šolje, kao i površina na toaletu, podu i zidovima. .
U posebnoj analizi efikasnosti čišćenja toaleta dezinfekcionim sredstvom, uzorci su takođe sakupljeni sa četke VC šolje i njenog ležišta. Studija je obuhvatila i kućne i javne toalete; Uticaj zatvaranja toaletnog poklopca mogao bi se proučavati samo sa kućnim toaletom pošto javni toaleti obično nemaju poklopce.
Kada je reč o kućnom toaletu, istraživači su otkrili da nema statističke razlike u količini virusa sakupljenog sa površina na toaletu ili na obližnjem podu da li je toalet ispran sa poklopcem gore ili dole. Virusna kontaminacija okolnih zidova bila je minimalna u oba slučaja, dok je toaletna daska bila najkontaminiranija površina. Slični obrasci kontaminacije primećeni su i sa javnim toaletom.
Studija je takođe pregledala efekte čišćenja toaleta, sa i bez dezinfekcionog sredstva. Čišćenje samo četkom ostavilo je za sobom značajnu kontaminaciju, ali čišćenje VC šolje dezinfekcionim sredstvom i četkom značajno je smanjilo količinu virusa koji se nalazi u toaletu. Rezultati pokazuju da su dodavanje dezinfekcionog sredstva u VC šolju pre ispiranja ili korišćenje dozatora za dezinfekciju u rezervoaru za toalet bili efikasni načini za smanjenje kontaminacije od ispiranja.
„U zdravstvenim ustanovama, svaki potencijalni način prenosa patogena mora biti adresiran kako bi svi naši pacijenti – uključujući najugroženije, kao što su osobe sa oslabljenim imunitetom – bili što zdraviji“, rekao je dr Čarls P. Gerba, prof. virologije na Univerzitetu u Arizoni i viši autor ove studije. „Sa rezultatima koji pokazuju da zatvaranje poklopca toaleta nema značajan uticaj na sprečavanje širenja virusnih čestica, naša studija naglašava važnost redovne dezinfekcije toaleta kako bi se smanjila kontaminacija i sprečilo širenje virusa.
