Norveški parlament usvojio je u utorak vladin plan da otvori delove svog morskog dna za istraživanje rudarstva, uprkos protestima aktivista i upozorenjima naučnika o neizvesnom uticaju na životnu sredinu.
Predlog da se postepeno otvara oblast od 280.000 kvadratnih kilometara (108.100 kvadratnih milja), uglavnom na Arktiku, odobrio je Storting, sa 80 glasova za i 20 protiv.
Mala grupa demonstranata okupila se ispred parlamenta u Oslu, pokazujući transparente sa natpisima „Stop dubokom morskom rudarstvu“ i „Norveška štiti naše okeane“.
„Oni otvaraju veoma novu, ranjivu i ogromnu oblast koju naučnici nedovoljno istražuju“, rekao je Haldis Tjeldflaat Helle iz Grinpisa Norveške za AFP.
Već najveći proizvođač nafte i gasa u Zapadnoj Evropi, skandinavska nacija će sada postati jedna od prvih zemalja koja će istražiti dno okeana u potrazi za mineralima koji su ključni za tehnologiju obnovljive energije, što je potencijalno čini glavnim proizvođačem minerala.
U isto vreme, dubokomorsko rudarstvo je kontroverzno zbog svog potencijalnog uticaja na ranjive morske ekosisteme.
Početkom 2023. godine, Norveška direkcija za morske obale objavila je izveštaj u kojem se zaključuje da su „na morskom dnu postoje značajni resursi“, uključujući minerale kao što su bakar, cink i kobalt.
Koaliciona manjinska vlada predvođena laburistima je tada u junu predložila da se dozvoli rudarenje morskog dna zemlje u arktičkom regionu.
U decembru je objavila da je postigla dogovor sa opozicionim strankama kako bi osigurala podršku parlamenta za napredak.
„Minerali su nam potrebni jer želimo da vodimo zelenu tranziciju u obliku gorivnih ćelija i solarnih panela, električnih automobila i mobilnih telefona“, rekla je tada na konferenciji za novinare članica parlamenta Marijana Sivertsen Naes.
Nevladine organizacije i naučnici su u međuvremenu upozorili da bi dubokomorsko rudarenje moglo oštetiti staništa i naštetiti vrstama koje su malo shvaćene, ali su potencijalno važne za lanac ishrane.
Pored toga, oni ukazuju na rizik od narušavanja kapaciteta okeana da apsorbuje ugljenik koji emituju ljudske aktivnosti, kao i na buku koja bi mogla da uznemirava vrste kao što su kitovi.
„Veoma smo zabrinuti šta će to značiti za oba ekosistema na Arktiku. Šta će to značiti za ribarstvo i Norveške i drugih zemalja, kao i Norvežane i međunarodnu reputaciju Norveške kao zemlje koja bi trebalo da ozbiljno shvati klimu i prirodu. “, rekao je Tjeldflaat Helle.
Aktivista za zaštitu životne sredine je dodao da su takođe zabrinuti što je Norveška „odabrala ovaj put da pošalje signal da će ići napred u dubokom morskom rudarstvu kada ostatak sveta raspravlja o moratorijumu ili pauzi iz predostrožnosti u ovoj industriji“.
Nekoliko zemalja, uključujući Francusku i Veliku Britaniju, pozvalo je na moratorijum na dubokomorsko rudarenje.
Norveški plan naglašava da će „ekološka pitanja“ biti uzeta u obzir u svim fazama procesa i „vađenje će biti odobreno samo ako plan vađenja korisnika licence pokaže da se ekstrakcija može odvijati na održiv i odgovoran način“.
Između ostalih, Norveški institut za istraživanje mora i Norveški polarni institut upozorili su da postoji ozbiljan nedostatak znanja neophodnog da bi se procenio kakav bi bio uticaj dubokomorskog rudarenja na životnu sredinu.
Trenutno ne postoji vremenski raspored kada bi istraživanje i kasnije potencijalno rudarenje mogli početi.
Vlada je u predlogu istakla da „to što država otvara prostor za vađenje minerala ne znači da se odmah pokreću aktivnosti vađenja“.
Umesto toga, to znači da organi za izdavanje dozvola mogu da započnu proces izdavanja dozvola, dok država može „nastaviti mapiranje minerala norveškog morskog dna“.
