Nemačka želi da pojednostavi i ubrza deportaciju migranata, posebno onih sa kriminalnim iskustvom, skraćivanjem perioda za obaveštavanje i olakšavanjem pretresa od strane vlasti, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova u sredu, preneo je Rojters.
Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer predstavila je nacrt zakona za koji je rekla da će poboljšati mogućnost deportacije migranata bez prava na boravak u velikom broju slučajeva i omogućiti pravno moguće proterivanje kriminalaca brže nego ranije.
„Svako ko nema pravo da ostane u Nemačkoj mora da napusti našu zemlju“, naveo je Faeser u saopštenju.
Političari u Nemačkoj, nekada poznati po svojoj politici otvorenih vrata 2015. godine, počeli su da traže načine da obuzdaju neregularnu migraciju kao način da pridobiju birače uoči izbora sledeće godine i pošto je broj migranata rastao, sa porastom od 78 odsto u prvim zahtevima za azil u prvih sedam meseci ove godine.
Kancelar Olaf Šolc rekao je na događaju svoje stranke SPD kasno u sredu u Berlinu da „previše“ migranata trenutno dolazi u Nemačku.
„Ovo je stvar u kojoj država mora da pokaže da ima stvari pod kontrolom“ i da smanji broj ljudi koji dolaze, rekao je on.
Prema zakonu, zatvorenicima se više ne bi davalo obaveštenje o deportaciji, a pritvor za lica koja čekaju na deportaciju bi se produžio na 28 dana sa 10. Deportacija lica koja su osuđena na najmanje godinu dana zatvora postala bi lakše.
Takođe bi bilo moguće pretraživati domove u potrazi za uređajima i dokumentima, posebno radi razjašnjenja identiteta osobe, kao i unošenje dodatnih prostora u zajedničkim smeštajnim jedinicama, prema predlogu zakona.
Nacrt zakona o migraciji, o kojem se već intenzivno raspravljalo sa lokalnim vlastima i nemačkim državama, uskoro bi trebalo da bude usvojen u vladi, navodi se u saopštenju.
Prošlog meseca Nemačka je uvela kontrole na granicama sa svojim kolegama iz EU, rekavši da su one potrebne za suzbijanje krijumčara ljudi usred ponovnog porasta neregularnih dolazaka.
Druge centralne i istočne zemlje EU takođe su postavile granične kontrole unutar onoga što je inače zona otvorenog putovanja.
Migracija, sporno pitanje, figurirala je kao ključno pitanje na izborima u evropskim državama, jer blok pravi novi migracioni pakt koji će revidirati pravila za postupanje sa neregularnim dolascima.
Poljska i Mađarska blokirale su simboličnu izjavu EU o migracijama na samitu u Španiji prošle nedelje, gde su se od 27 zemalja članica EU, 22 složile o tome kako da se nose sa neregularnom imigracijom u vreme izuzetno velikog broja dolazaka.
Prema sporazumu, zemlje poput Italije koje primaju mnogo dolazaka sa Mediterana mogle bi da ubrzaju procedure za dobijanje azila i da zatraže brzu pomoć od kolega iz EU, uključujući finansijsku pomoć i preseljenja.
Italija i Španija izrazile su zabrinutost zbog porasta neregularne imigracije ove godine na njihova ostrva, dok su grčke vode u junu bile mesto najsmrtonosnijeg brodoloma u Evropi poslednjih godina.
Dok Poljska i Mađarska ne mogu da blokiraju novi migracioni pakt i njihovo protivljenje je uglavnom bilo simbolično, njihove oštre kritike postavljaju pitanja o tome koliko efikasno Unija može da sprovede dogovor.
EU je pooštrila svoje spoljne granice i zakone o azilu otkako je više od milion ljudi – uglavnom bežeći od rata u Siriji – stiglo preko Sredozemnog mora 2015. godine.
