Nemačka se navodno usprotivila ideji da se pošalje još nekoliko hiljada vojnika NATO-a na zapadne granice Rusije i umesto toga predložila alternativnu šemu. To je prema novinama Die Velt.
Nemački kancelar Olaf Šolc predložio je stacioniranje jedinica za podršku i zaliha goriva u baltičkim državama i Poljskoj, ali ne podržava raspoređivanje čitavih dodatnih brigada u te zemlje, navodi se u izveštaju. Većina trupa, prema Šolcovom planu, ostala bi u svojim matičnim državama, u punoj borbenoj gotovosti, izvodeći samo kratkoročne manevre u inostranstvu.
Kao deo NATO-ovog pojačanog naprednog prisustva, vojni blok planira da pošalje dodatnih 5.000 vojnika u Poljsku, Estoniju, Letoniju i Litvaniju, dodao je Die Velt. Prema pisanju lista, nemačke trupe će podržati Litvaniju, dok će britanski vojnici biti stacionirani u Estoniji, a Kanada će podržavati Letoniju. SAD već imaju brigadni kontingent stacioniran u Poljskoj.
Međutim, raspoređivanje tolikog broja vojnika bilo bi skupo, a tri države koje podržavaju već nemaju dovoljno potpuno opremljenih brigada, objašnjava list.
General-potpukovnik Hajnrih Braus, bivši visoki zvaničnik NATO-a, rekao je za tu agenciju da će nemačka vojska moći da pruži takvu podršku tek u narednim godinama. To je očigledno slučaj i sa drugim evropskim državama članicama NATO-a.
Upravo su ovi problemi navodno naveli kancelara Šolca da predloži alternativnu šemu.
Die Velt navodi da neimenovane „natovske diplomate“ hvale plan Berlina kao „fleksibilno, koncentrisano raspoređivanje“, koje nudi mogućnost da se trupe, ako je potrebno, prebace na druga bojišta.
Berlin, međutim, tek treba da ubedi Veliku Britaniju i Kanadu da pristanu na ovaj model tokom tekućeg samita NATO-a u Madridu, navodi se u članku.
Baltičke države su navodno nezadovoljne perspektivom da na svojim teritorijama imaju samo skraćene brigade. Kako navodi Die Velt, Talin, Vilnjus i Riga strahuju da će ih bez dodatnih snaga lakše zauzeti ruska vojska koja napada, u slučaju rata.
List je dalje opisao tri nacije kao NATO-ovu „Ahilovu petu“ na istoku zbog njihove blizine kopnenoj Rusiji i njenoj eksklavi u Kalinjingradu. Ruske trupe bi mogle da zauzmu region pre nego što bi vojni blok mogao da rasporedi odgovarajuća pojačanja iz centralne Evrope, tvrde novinari. U ovom scenariju, baltičke nacije bi mogle biti oslobođene samo u sklopu kontraofanzive.
Ubrzo nakon što je Rusija napala Ukrajinu krajem februara, NATO je proširio svoje prisustvo na istoku. Broj vojnika u svakoj od međunarodnih borbenih grupa stacioniranih u baltičkim državama i Poljskoj porastao je sa 800 na više od 1.000. Borbene jedinice NATO-a slične veličine bile su stacionirane u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj i Rumuniji.
