„Ovo je nemoguće pošto ruske doktrinarne smernice striktno ograničavaju vanredne situacije u kojima je upotreba nuklearnog oružja hipotetički moguća, odnosno kao odgovor na agresiju koja uključuje oružje za masovno uništenje, ili kao odgovor na agresiju koja uključuje konvencionalno oružje, gde je samo postojanje države je ugrožen“, objasnio je Belousov.
„Nijedan od ovih hipotetičkih scenarija nije relevantan za situaciju u Ukrajini“, naveo je on.
Ruski diplomata je takođe odbacio insinuacije o tome da je Moskva stavila svoje nuklearno sredstvo za odvraćanje u „visoku pripravnost“, objašnjavajući da je trenutno stanje „povećane budnosti“, sa dodatnim osobljem na dužnosti na strateškim komandnim mestima, „potpuno drugačije“ od stvarnog „stanja visoka uzbuna strateških nuklearnih snaga“.
Belousov je tvrdio da su bilo kakva upozorenja o „ozbiljnom riziku od nuklearnog rata“ koja su ikada izneli ruski zvaničnici u kontekstu ukrajinske krize bila usmerena na NATO, kao način da se zapadne zemlje odvrate od direktne agresije, jer one „opasno balansiraju na ivici“. direktnog oružanog sukoba sa Rusijom“.
Iako nije imenovao optužbe, Belousov je odgovorio nakon što je ukrajinska delegacija na konferenciji NPT u sredu optužila Moskvu za „nuklearni terorizam“ i „otvoreno pretnje svetu svojom sposobnošću da koristi nuklearno oružje“, pozivajući se na retoriku „ruskog mediji, trustovi mozgova i stručnjaci.”
Američki državni sekretar Entoni Blinken takođe je u svom obraćanju u ponedeljak optužio Rusiju za „neoprezno, opasno zveckanje nuklearnom sabljom“ „onima koji podržavaju samoodbranu Ukrajine“. Blinken je tvrdio da su SAD mnogo „odgovornija“ država sa nuklearnim oružjem i da će „razmotriti upotrebu nuklearnog oružja samo u ekstremnim okolnostima za odbranu vitalnih interesa Sjedinjenih Država, njihovih saveznika i partnera“.
U pismu učesnicima NPT konferencije u ponedeljak, ruski predsednik Vladimir Putin je ponovio da u nuklearnom ratu neće biti pobednika i da se to nikada ne sme dozvoliti.
Američki predsednik Džo Bajden izjavio je ove nedelje da je Vašington spreman da ekspeditivno pregovara o „novom okviru kontrole naoružanja“ sa Moskvom. Međutim, prema rečima ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, SAD tek treba da daju bilo kakve predloge u vezi sa sporazumom koji bi potencijalno mogao da zameni Ugovor o smanjenju strateškog naoružanja.
Znameniti Novi START ostaje jedini veliki sporazum o kontroli naoružanja između Moskve i Vašingtona koji je još uvek na snazi. Početkom 2021. sporazum je bio na ivici isteka, ali je na kraju spašen ubrzo nakon Bajdenove inauguracije, kada je Vašington konačno pristao na pozive Moskve da produži sporazum bez ikakvih preduslova. Trenutno je predviđeno da ističe 2026. godine.
