Širom sveta, političko nasilje je prošle godine poraslo za 27 odsto, pogađajući 1,7 milijardi ljudi. Brojevi potiču iz Projekta podataka o lokaciji i događajima oružanog sukoba (ACLED), koji prikuplja podatke u realnom vremenu o događajima sukoba širom sveta.
Neki oružani sukobi se dešavaju između država, kao što je ruska invazija na Ukrajinu. Ima, međutim, mnogo više onih koji se dešavaju unutar granica jedne države. U Nigeriji je nasilje, posebno iz Boko Harama, eskaliralo u poslednjih nekoliko godina. U Somaliji stanovništvo ostaje u opasnosti usred sukoba i napada koje su počinile naoružane grupe, posebno Al-Šabab.
Da bi se suočio sa izazovom razumevanja kako se nasilni događaji šire, tim u Complekiti Science Hub-u (CSH) kreirao je matematičku metodu koja transformiše sirove podatke o oružanim sukobima u smislene klastere otkrivanjem uzročno-posledičnih veza.
„Naše glavno pitanje je bilo: šta je sukob? Kako ga možemo definisati?“, kaže naučnik CSH Niraj Kushvaha, jedan od koautora studije objavljene u najnovijem broju PNAS Nekusa. „Bilo nam je važno da pronađemo kvantitativan način bez pristrasnosti da vidimo da li postoje bilo kakve korelacije između različitih nasilnih događaja, samo gledanjem podataka.
„Često pričamo više narativa o jednom sukobu, koji zavise od toga da li ga uvećavamo kao primer lokalne tenzije ili ga umanjujemo i smatramo ga delom geopolitičke zavere; oni nisu nužno nekompatibilni“, objašnjava ko -autor Eddie Lee, postdoktorski saradnik na CSH. „Naša tehnika nam omogućava da titriramo između njih i ispunimo višesmerni portret sukoba.
Da bi istražili mnoge razmjere političkog nasilja, istraživači su se za inspiraciju obratili fizici i biofizici. Pristup koji su razvili inspirisan je studijama širenja stresa u materijalima koji se urušavaju i neuronskih kaskada u mozgu. Različite boje odgovaraju različitim lavinama. Intenzitet boje nam govori koliko puta je prostorna korpa bila aktivirana. Lavina nestaje sa mape kada prestane da se širi. Kredit: Niraj Kushvaha
Kushvaha i Lee su koristili podatke ACLED-a o nasilnim bitkama u Africi između 1997. i 2019. godine. U svojoj analizi, podelili su geografsko područje na mrežu ćelija, a vreme na uzastopne preseke. Autori su predvideli kada i gde će se nove bitke pojaviti analizirajući prisustvo ili odsustvo bitaka u svakoj ćeliji tokom vremena.
„Ako postoji veza između dve ćelije, to znači da sukob na jednoj lokaciji može predvideti sukob na drugoj lokaciji“, objašnjava Kušvaha. „Koristeći ovu uzročnu mrežu, možemo grupirati različite konfliktne događaje.
Posmatrajući dinamiku klastera, naučnici su otkrili da se oružani sukobi šire poput lavina. „Na način koji podseća na snežne ili peščane lavine, sukob nastaje na jednom mestu i kaskade odatle. Sličan kaskadni efekat postoji iu oružanim sukobima“, objašnjava Kušvaha.
Tim je takođe identifikovao „mezoskalu“ za političko nasilje — vremensku skalu od nekoliko dana do meseci i prostornu skalu od desetina do stotina kilometara. Čini se da se nasilje širi u ovim razmerama, prema Kušvahi i Liju.
Pored toga, otkrili su da se njihova statistika o sukobima poklapa sa onima iz terenskih studija kao što su u istočnoj Nigeriji, Somaliji i Sijera Leoneu. „Povezali smo nasilje milicije Fulanija sa borbama Boko Harama u Nigeriji, što sugeriše da su ovi sukobi povezani jedni sa drugima“, objašnjava Kušvaha. Fulani su etnička grupa koja živi uglavnom u Sahelu i zapadnoj Africi.
Autori navode da bi kreatori politike i međunarodne agencije mogli imati koristi od ovog pristupa. Model bi mogao pomoći da se otkriju nevidljive uzročne veze u nasilnim sukobima. Osim toga, to bi jednog dana moglo pomoći da se predvidi razvoj rata u ranoj fazi. „Upotrebom ovog pristupa, političke odluke bi mogle da se donesu efikasnije, kao što je gde treba raspodeliti resurse“, primećuje Kušvaha.
