Najstariji DNK ikada sekvenciran otkriva kako je Arktik izgledao pre dva miliona godina kada je bilo toplije.
„Razbijamo barijeru onoga što smo mislili da možemo postići u smislu genetskih studija“, rekao je u sredu Mikel Vinter Pedersen, koautor nove studije objavljene u naučnom časopisu Nature.
„Dugo se smatralo da je milion godina granica opstanka DNK, ali sada smo duplo stariji od toga“, rekao je on za AFP.
Naučnici su pronašli fragmente DNK u sedimentu iz najsevernijeg dela Grenlanda, rekao je predavač na Univerzitetu u Kopenhagenu.
Fragmenti „dolaze iz okruženja koje danas ne vidimo nigde na Zemlji“, dodao je on. Zamrznut u udaljenom nenaseljenom području, DNK je bio veoma dobro očuvan.
Nova tehnologija omogućila je naučnicima da utvrde da je 41 fragment stariji više od milion godina od najstarijeg poznatog DNK sibirskog mamuta.
Morali su prvo da utvrde da li je DNK skriven u glini i kvarcu, a zatim da vide da li se može ukloniti iz sedimenta da bi je proučili.
Korišćeni metod „pruža fundamentalno razumevanje zašto minerali ili sedimenti mogu da sačuvaju DNK“, rekla je Karina Sand, koja vodi geobiološki tim na Univerzitetu u Kopenhagenu i koja je učestvovala u studiji.
„To je Pandorina kutija koju tek treba da otvorimo“, dodala je ona.
„Reke koje teku kroz okolinu prenosile su minerale i organski materijal u morsko okruženje i tamo su se taložili ovi kopneni sedimenti“, rekao je Vinter Pedersen.
Zatim, u nekom trenutku pre oko dva miliona godina, „ova kopnena masa pod vodom se podigla i postala deo severnog Grenlanda“, objasnio je on.
Danas je ovo područje arktička pustinja u kojoj su već otkriveni različiti tipovi naslaga, uključujući fosile biljaka i insekata koji su očuvani u odličnom stanju.
Ali naučnici nisu pokušali da DNK fosile, a vrlo malo se zna o prisustvu životinja u to vreme.
Istraživački tim, koji je počeo sa radom 2006. godine, sada je omogućio da se stekne uvid u to kako je region izgledao pre dva miliona godina.
„Imali smo ovo šumsko okruženje sa mastodontima, irvasima i zečevima koji su trčali okolo zajedno sa mnogo različitih biljnih vrsta“, rekao je Vinter Pedersen. Pronašli su 102 različite vrste biljaka.
Prisustvo mastodonta je posebno vredno pažnje, dodao je, jer nikada ranije nisu pronađeni ovako daleko na severu. Otkriće je takođe dalo istraživačima više informacija o prilagodljivosti vrste.
Pre dva miliona godina Grenland je imao temperaturu od 11 do 17 stepeni više nego danas.
„Danas nigde na Zemlji ne vidimo ovakvo okruženje, ovu mešavinu vrsta“, rekao je Vinter Pedersen.
„Plastičnost vrste, način na koji se vrste zaista mogu prilagoditi različitim tipovima klime, može biti drugačija od onoga što smo mislili ranije. I očigledno nas to tera da tražimo novije i starije lokacije.“
„Postoji nekoliko različitih lokacija širom sveta koje zapravo imaju geološke naslage koje sežu tako daleko. Pa čak i dalje“, dodao je Vinter Pedersen.
