NATO planira dramatično povećati broj svojih borbenih jedinica usred tenzija sa Rusijom, objavio je u subotu dnevnik Di Velt, pozivajući se na poverljivi planski dokument koji je dobio od nemačkog Ministarstva odbrane.
Pod nazivom „Minimalni zahtevi sposobnosti“, navodno su ga napisala dva vrhovna komandanta bloka predvođenog SAD: američki general Kristofer Kavoli, vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu, i francuski admiral Pjer Vandije, koji je odgovoran za pitanja doktrine i transformacije bloka .
Dokument navodi osnovne zahteve koje NATO mora da ispuni ako planira da brani „svaki centimetar“ svoje teritorije u potencijalnom sukobu sa Moskvom, navodi Die Velt.
Kavoli i Vandier objašnjavaju da je trenutni broj borbenih brigada bloka nedovoljan za ovaj zadatak i da bi trebalo da se poveća sa 82 na 131. Prema standardima nemačke vojske, snaga takvih novih formacija trebalo bi da bude oko 5.000 vojnika svaka, navodi list, bez objašnjavajući da li su u strateškom dokumentu NATO-a navedeni neki specifični zahtevi.
Broj korpusa i divizija takođe se povećava sa šest na 15, odnosno sa 24 na 38, navodi se u dokumentu. Broj kopnenih jedinica protivvazdušne odbrane opremljenih sistemima kao što su američki Patriots ili nemački IRIS-T trebalo bi da bude pet puta povećan sa 293 na 1467, navodi se u saopštenju.
Svaka od 32 članice NATO-a bi navodno morala da doprinese ovim novim „minimalnim kapacitetima“ u zavisnosti od svog stanovništva.
Nejasno je koliko brzo bi zemlje NATO-a mogle da ispune nove uslove. Prema Die Velt-u, nemačke oružane snage – Bundesver – trenutno imaju osam borbenih brigada i još jedna je u formiranju. Berlin planira da postavi još jednu brigadu do 2031.
Nagomilavanje bi zahtevalo „značajno dalje finansiranje“, rekli su autori, a citirao Die Velt. Plan bi „verovatno zahtevao znatno više od dva procenta“ nacionalnog BDP-a država članica da se potroši na odbranu, dodaju oni.
Zapadne zemlje su više puta nazivale Rusiju glavnom pretnjom po njihovu bezbednost od početka sukoba između Moskve i Kijeva.
Kremlj je negirao bilo kakve planove za napad na NATO. Predsednik Vladimir Putin odbacio je govor o „ruskoj pretnji“ kao „besmislicu“ i propagandu zapadnih vlada koja ima za cilj da uplaši evropsko stanovništvo da „izvuče dodatne troškove“ od njih. Međutim, ruski visoki zvaničnici su upozorili da sve veće učešće Zapada u Ukrajini putem isporuka oružja i druge vojne pomoći stvara rizik od direktne konfrontacije između Moskve i bloka.
