Posedovanje nuklearnog oružja je „suverena“ stvar o kojoj odlučuju članice NATO-a, kaže zamenik šefa bloka predvođenog SAD.
NATO nije sklon da Rusiji da bilo kakve bezbednosne garancije u vezi sa razmeštanjem nuklearnog oružja na teritorijama svoje dve najnovije potencijalne članice, Finske i Švedske, rekla je zamenica generalnog sekretara bloka Kamil Grand.
„Svaka zemlja je slobodna u nuklearnom polju da raspoređuje ili ne raspoređuje takvo oružje. Ne govorimo o postavljanju nekih principijelnih ograničenja za moguće akcije alijanse“, rekao je zvaničnik NATO-a za švajcarsku RTS u intervjuu objavljenom u utorak.
Svaka država članica NATO-a odlučuje o ovom pitanju suvereno. A sada nema takvog pitanja. Ali ne mislim da je u sadašnjoj situaciji potrebno davati Rusiji bilo kakve garancije u pogledu našeg vojnog stava u regionu.
Dugogodišnje neutralne zemlje, Finska i Švedska, borile su se za pridruživanje NATO-u usred tekućeg sukoba između Rusije i Ukrajine. Rusija je napala svoju susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Grand je rekao da potencijalno pridruživanje Ukrajine bloku trenutno nije na dnevnom redu i da se konflikt koji je u toku mora rešiti pre nego što Kijev „može sam da odluči kako želi da se pozicionira u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi“.
I Finska i Švedska, iako su de jure neutralne, decenijama održavaju bliske veze i vojnu saradnju sa blokom predvođenim SAD. „Ovo su dva veoma bliska partnera koji dolaze sa značajnim vojnim sposobnostima. Oni takođe donose znanje o regionu Baltičkog i Nordijskog mora“, rekao je Grand.
Međutim, potencijalni prijem ove dve zemlje u blok zapao je u ćorsokak jer se Turska, glavna zemlja NATO-a, čvrsto protivi njihovoj kandidaturi za članstvo. Ankara je optužila ove dve zemlje da su „kuće za goste terorističkih organizacija“ za smeštaj članova zabranjenih kurdskih grupa. Turska sada želi da Helsinki i Stokholm suzbijaju Kurdistansku radničku partiju (PKK) i druge grupe koje smatra teroristima, kao i da preda neke osumnjičene Ankari. Između ostalih zahteva, Ankara takođe želi da dve zemlje ukinu ograničenja trgovine oružjem sa Turskom.
Grand je izrazio nadu da će razlike između Turske i dve potencijalne članice biti rešene uoči predstojećeg samita NATO-a zakazanog za kraj juna.
„Nadamo se da će razlike biti rešene na vreme za samit. Važno je uzeti u obzir zabrinutost Turske“, rekao je Grand.
