Smešteno u peščanim dinama na sat vožnje od nebodera Dubaija, pustinjsko selo napušteno 1990-ih predstavlja sablasni relikt brze urbanizacije Ujedinjenih Arapskih Emirata, piše AP.
Izgrađeno 1970-ih za smeštaj polunomadskih beduina, selo al-Ghuraifa je napušteno dve decenije kasnije pošto je bogatstvo nafte pretvorilo zemlju u globalni centar trgovine i turizma, dom futurističkih gradova Dubaija i Abu Dabija.
Poslednjih godina, selo duhova u blizini grada al-Madam u emiratu Šardža postalo je nešto poput turističke atrakcije, nudeći bekstvo iz betonskih džungle primorskih gradova i pogled na neopisivu prošlost Emirata.
Selo, koje se sastoji od dva reda kuća i džamije, „može nas naučiti mnogo o modernoj istoriji UAE“, rekao je Ahmad Sukar, docent na Univerzitetu u Šardži, koji je deo tima koji istražuje lokaciju.
Izgrađen je kao deo projekta javnog stanovanja nakon formiranja Ujedinjenih Arapskih Emirata, federacije sedam šeika 1971. godine. Otkriće nafte 13 godina ranije tek je počelo da preoblikuje zemlju.
U selu je živelo oko 100 pripadnika plemena al-Ketbi, rekao je Sukar. Bili su jedno od nekoliko beduinskih plemena koja su do tada vodila polunomadsko postojanje, uzgajajući životinje, putujući među pustinjskim oazama i posećujući Dubai i Abu Dabi kada su bili mali lučki gradovi koji su se oslanjali na pecanje i ronjenje bisera.
Moderne kuće od cementa, izgrađene da olakšaju prelazak na naseljeni život, odlikovale su lokalni procvat. Unutrašnji zidovi su bili jarkih boja, a neki su bili ukrašeni mozaicima. Kuće su takođe imale prostore u kojima su seoske starešine mogle da budu domaćini lokalnih saveta, poznatih kao „majalis“ na arapskom. Jedna kuća je imala tapete koje su prikazivale bujni zeleni pejzaž, oštar kontrast monotonom peščanom pejzažu spolja.
Nejasno je šta je tačno izazvalo egzodus samo dve decenije nakon što su kuće izgrađene.
U lokalnoj predaji, stanovnike su oterali zli duhovi, ali Sukar kaže da je verovatnije da su otišli da traže bolji život u brzorastućim gradovima UAE. Selo je imalo ograničen pristup struji i vodi, a pogodile su ga peščane oluje. Porodice bi takođe morale da se bore sa dugim putovanjem preko pustinje da bi stigle do državnih poslova i škola u Dubaiju.
Danas pustinja polako vraća selo. Nanosi peska uneli su se u kuće, au nekim prostorijama zaklanjaju zidove i skoro dopiru do plafona. Samo je džamija ostala onakva kakva je bila, zahvaljujući redovnom čišćenju od strane radnika održavanja iz obližnjeg Al-Madama.
Neki potomci beduina na kamilama koji su se nekada vozili pustinjskim peskom i dalje žive u ruralnim delovima Emirata, iako mnogi sada žive u gradovima sa svetlucavim neboderima, pećinskim, klimatizovanim tržnim centrima i širokom mrežom modernih autoputeva. Iseljenici iz svih krajeva sveta čine ogromnu većinu stanovništva UAE, a neki su se zainteresovali za njegovu skromniju prošlost.
Nedavno su se mogli videti turistički vodiči koji vode grupe posetilaca kroz napušteno selo. To je takođe bilo mesto za muzičke spotove i postove na društvenim mrežama sa stranim modelima, fensi automobilima i izložbama raskoši po kojima je Dubai sada najpoznatiji.
„Pitam se zašto su otišli“, rekao je Nitin Pančal, indijski iseljenik koji je posetio lokaciju. „Može li biti duh, može li biti crna magija? Nikada nećemo saznati.”
Opština je nedavno postavila ogradu oko perimetra, zajedno sa sigurnosnom kapijom, kanti za smeće i parkingom. Bivši posetioci ostavljali su grafite, strugali dekor sa zidova i penjali se na krhke krovove radi slikanja.
Nove mere su izbacile deo misterije sa lokacije i povećale izglede da ona postane još jedna turistička atrakcija u zemlji prepunoj njima.
Deni But, iseljenik sa ostrva Man, zavisnog od britanske krune u Irskom moru, rekao je da je odlučio da „dođe i pogleda pre nego što stvari ovde počnu da se menjaju“.
„Ponekad je bolje ostaviti ova mesta neometana, jer gube svoj šarm kada postanu gužve“, rekao je on.
