Najviši evropski sud za ljudska prava će u utorak doneti presude bez presedana u tri odvojena slučaja o odgovornosti država pred globalnim zagrevanjem, presude koje bi mogle da nateraju vlade da usvoje ambicioznije klimatske politike.
Evropski sud za ljudska prava, deo 46-članog Saveta Evrope, odlučiće o tome da li vladine politike o klimatskim promenama krše Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, koju nadgleda.
Sva tri slučaja optužuju evropske vlade za nerad ili nedovoljnu akciju u svojim merama protiv globalnog zagrevanja.
U znak važnosti ovog pitanja, sve slučajeve je Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava, najviša instanca suda, tretiralo kao prioritet, čijih 17 sudija može postaviti potencijalno ključni pravni presedan.
Biće to prvi put da je sud doneo presudu o klimatskim promenama.
Dok su nekoliko evropskih država, uključujući Francusku, već osudili domaći sudovi zbog neispunjavanja obaveza protiv globalnog zagrevanja, ECHR bi mogao da ode dalje i jasno postavi nova osnovna prava.
Izazov leži u obezbeđivanju „priznavanja individualnog i kolektivnog prava na klimu koja je što je moguće stabilnija, što bi predstavljalo važnu pravnu inovaciju“, rekla je advokatica i bivša francuska ministarka životne sredine Corinne Lepage, koja brani jedan od slučajeva. .
Stav suda „može označiti prekretnicu u globalnoj borbi za budućnost u kojoj se može živeti“, rekao je advokat Gerri Liston, iz nevladine organizacije Global Legal Action Netvork (GLAN).
„Pobeda u bilo kom od tri slučaja mogla bi da predstavlja najznačajniji pravni razvoj klimatskih promena za Evropu od potpisivanja Pariskog sporazuma 2015. godine“ koji je postavio nove ciljeve vladama da smanje emisije, rekao je on.
Čak i ako Konvencija ne sadrži nikakvu eksplicitnu odredbu koja se odnosi na životnu sredinu, Sud je već presudio na osnovu člana 8. Konvencije – pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života – obavezu država da održavaju „zdravu životnu sredinu“, u slučajevima koji se odnose na upravljanje otpadom ili industrijske aktivnosti.
Od tri slučaja o kojima će se odlučivati u utorak, prvi je pokrenulo švajcarsko udruženje staraca za zaštitu klime — 2.500 žena u proseku starosti 73 godine — i četiri njegova člana koji su takođe podneli pojedinačne žalbe.
Oni se žale na „propuste švajcarskih vlasti“ u pogledu zaštite klime, što bi „ozbiljno štetilo njihovom zdravstvenom stanju“.
Damien Careme, bivši gradonačelnik primorskog grada Grande-Sinthe na severu Francuske, u svom slučaju napada „nedostatke“ francuske države, tvrdeći da predstavljaju rizik da njegov grad bude potopljen pod Severno more.
On je već 2019. godine podneo slučaj Državnom savetu Francuske — njegovom najvišem administrativnom sudu — navodeći „klimatsku neaktivnost“ Francuske. Sud je presudio u korist opštine u julu 2021, ali je odbio slučaj koji je pokrenuo u svoje ime, što je navelo Caremea da ga preda Evropskom sudu za ljudska prava.
Treći slučaj pokrenula je grupa od šest Portugalaca, starosti od 12 do 24 godine, inspirisanih da deluju nakon što su požari poharali njihovu zemlju 2017.
Njihov slučaj nije samo protiv Portugala, već i protiv 31 druge države (svake zemlje EU, plus Norveška, Švajcarska, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Rusija).
Gotovo sve evropske zemlje pripadaju Savetu Evrope, a ne samo članice EU.
Rus je izbačen iz SE nakon invazije na Ukrajinu, ali slučajevi protiv Moskve se i dalje vode na sudu.
ECHR razmatra predmete samo kada su iscrpljene sve domaće žalbe. Njegove presude su obavezujuće, iako je bilo problema sa poštovanjem određenih država kao što je Turska.
Tri slučaja se prvenstveno oslanjaju na članove Konvencije koji štite „pravo na život“ i „pravo na poštovanje privatnog života“.
Međutim, Sud će doneti presudu koja stvara presedan samo ako utvrdi da su u ovim slučajevima iscrpljena sva pravna sredstva na nacionalnom nivou.
Optužene države su pokušale da pokažu da to nije slučaj tokom dva ročišta održana 2023. godine.
