Dva najveća rezervoara u Kaliforniji su na kritično niskom nivou, što signalizira da država, kao i veći deo zapada SAD, može da očekuje burno, suvo leto, prenosi Gardijan.
Ove nedelje, zvaničnici su potvrdili da je jezero Oroville, drugi najveći rezervoar u državi, bilo na samo 55% svog ukupnog kapaciteta kada je prošlog meseca dostiglo najviši nivo u godini. U međuvremenu, jezero Šasta, najveći rezervoar u Kaliforniji, prošlog meseca je imao kapacitet od 40 odsto – nakon što je država pretrpela svoj najsušniji početak godinu dana od kasnog 19. veka.
To je užasan znak za državu koja se već bori da upravlja vodom tokom najteže megasuše u poslednjih 1.200 godina. Svetlucava tirkizna voda u oba jezera se povukla da bi otkrila suvo, smeđe korito jezera. Dramatični vizuelni prikazi koje je sastavilo odeljenje za vodne resurse kontrastiraju slike obilnog Orovila 2019. sa ovom godinom – kada zvaničnici kažu da je jezero „pokazalo šokantan pad nivoa vode“.
Pre samo pet godina, u februaru 2017, Orovil je bio toliko pun da su milioni galona vode erodirali glavni preliv njegove brane, koja je najviša u SAD, primoravajući evakuaciju skoro 200.000 stanovnika nizvodno.
Ove godine, milioni u državi su već podložni neviđenim ograničenjima vode i mnogi u ruralnim oblastima očekuju da će njihovi bunari presušiti u roku od nekoliko meseci, ako ne i nedelja.
„Osećam da sam možda postao malo otupio i za numeričke zapise, a zatim i za scene suše“, rekao je Džon Abacoglu, klimatolog sa Univerziteta Kalifornije, Mersed. „A to samo odražava koliko su poslednje tri godine bile teške za državu.
Oroville ove godine nije tako loše kao prošle godine, kada je na desetine čamaca izvučeno iz jezera jer nije bilo dovoljno vode da ih izdržava, a jedna od najvećih hidroelektrana u državi je prvi put zatvorena od kada je izgrađena 1967.
„Iako ne očekujemo da će svaka godina biti tako suva kao ove ili prošle, u Kaliforniji na širem jugozapadu imamo trend sušnije klime“, rekao je Abatzoglou. „Što znači da vode postaje sve manje i više.
Rezervoari Oroville i Shasta podržavaju dve najveće brane u državi. Oroville je centralni sistem projekta State Vater Project, koji može opsluživati do 27 miliona stanovnika Kalifornije i 750.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. A Shasta je ključni rezervoar u federalnom projektu Centralne doline, koji opslužuje područja čak na severu do Redinga – sve do juga do Bejkersfilda.
Zvaničnici Državnog projekta za vodu najavili su ranije ove godine da će moći da obezbedi samo 5% traženih vodosnabdevanja svojim izvođačima. U međuvremenu, federalni projekat je najavio da neće obezbeđivati vodu državnom poljoprivrednom pojasu i da će gradovima biti dodeljeno samo 25% svoje istorijske upotrebe vode.
Niska izdvajanja vode će primorati farmere da ili zatvore svoja polja ili da se više oslanjaju na smanjenje rezervi podzemnih voda, rekla je Heder Kuli, direktorka istraživanja na neprofitnom institutu Pacifik. Posledice će se spustiti na seoske stanovnike širom Kalifornije, od kojih su mnogi videli da se bunari u domaćinstvima otvaraju poslednjih godina, rekla je ona.
Zvaničnici su takođe zabrinuti da će rezervoari ove godine biti previše plitki i vrući za vodeni život. U nastojanju da zaštite ugroženog zimskog lososa Chinook, biro za melioraciju i odeljenje za vodne resurse nastoje da instaliraju privremene jedinice za hlađenje na brani Šasta kako bi ohladili vodu koja teče u nacionalno mrijestilište ribe.
Državne i savezne agencije zauzeće „konzervativan pristup upravljanju vodama“ usred suše, rekla je Karla Nemet, direktorka odeljenja za vodne resurse. „Moramo biti spremni za topliju i suvlju budućnost koju donosi naša klima koja se menja.
Trenutna megasuša – za koju su istraživači otkrili da je najteža u poslednjih 1.200 godina – znak je da „već vidimo efekte klimatskih promena u Kaliforniji“. rekao je Coolei. „I znamo da će se ti efekti samo pogoršati.“
Potražnja za vodom će takođe verovatno rasti jer se Kalifornija i veliki deo zapada suočavaju sa ekstremnijim toplotnim talasima i toplijim letima. Poljoprivrednicima i vlasnicima stambenih objekata biće potrebno više vode da bi polja i bašte bili zeleni, napominje ona.
Sa globalnim zagrevanjem, kalifornijske sušne sezone će verovatno biti suše, a vlažne sezone bi mogle biti vlažnije, rekla je Alison Mihaelis, docent na odseku za zemlju, atmosferu i životnu sredinu na Univerzitetu Severni Ilinois.
U studiji objavljenoj ove godine u časopisu Earth’s Future, Mihaelis i njene kolege otkrile su da je klimatska kriza povećala količinu kiše i snežnih padavina koje su se slile u Oroville 2017. godine, uoči poplave te godine. I istraživanja sugerišu da bi ista sila mogla izazvati još ekstremnije suše u narednim decenijama.
„Izazov je pripisati bilo koji, specifičan događaj klimatskim promenama“, rekao je Mihaelis, koji je vodio studiju. „Ali s obzirom na ono što smo ja i moji koautori pronašli u našem radu o budućnosti Zemlje i šta drugi istraživači otkrivaju, možemo očekivati da će hidroklima u Kaliforniji biti nestabilnija u budućnosti.
