Finska je sedmu godinu zaredom obezbedila prvo mesto među najsrećnijim zemljama sveta, navodi se u izveštaju Mreže za rešenja za održivi razvoj pod pokroviteljstvom UN.
Prosečna ocena za tu nordijsku zemlju je 7,7, a slede je Danska, Island i Švedska. Na drugom kraju skale je Avganistan, koji je usred humanitarne katastrofe nakon povratka Talibana na vlast 2020. godine zauzeo poslednje mesto od 143 zemlje sa ocenom 1,7.
Prvi put u više od 10 godina, SAD i Nemačka nisu među 20 najsrećnijih nacija, pale su na 23. i 24. mesto. Francuska je zauzela 27. mesto.
U prvih 20 našli su se Kostarika i Kuvajt, koji su zauzeli dvanaesto i trinaesto mesto, a među prvih 20 zemalja nema nijednu od najmnogoljudnijih zemalja sveta.
„Među prvih deset, samo Holandija i Australija imaju više od 15 miliona stanovnika, a među prvih dvadeset samo Kanada i Velika Britanija imaju više od 30 miliona“, navodi se u izveštaju.
Najveći pad indeksa sreće od 2006. do 2010. odnosi se na Avganistan, Liban i Jordan, dok najveći rast beleže Srbija, Bugarska i Letonija.
Godišnji izveštaj o svetskom indeksu sreće, koji je pokrenut 2012. godine kao podrška ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija, zasnovan je na podacima američke kompanije za istraživanje tržišta Galup, a objavljuje ga Mreža za rešenja za održivi razvoj Ujedinjenih nacija. Zasniva se na proceni ljudi o svojoj sreći, kao i na podacima o ekonomskim i društvenim prilikama.
Od stanovnika 143 zemlje i regiona se traži da ocene svoje zadovoljstvo životom na skali od nula do 10. Izveštaj takođe uzima u obzir šest ključnih faktora: socijalnu podršku, lični prihod, zdravlje, slobodu, velikodušnost i odsustvo korupcije.
U širem smislu, rangiranje je u slaboj korelaciji sa prosperitetom zemlje, ali čini se da drugi faktori kao što su očekivani životni vek, društvene veze, lična sloboda i korupcija takođe utiču na procenu pojedinaca.
Blizina prirodi i dobar balans između posla i privatnog života ključ su sreće za Fince, rekla je za AFP Dženifer De Paola, istraživač specijalizovana za ovu temu na Univerzitetu u Helsinkiju.
Finci imaju različite prioritete kada je u pitanju koncept uspešnog života, u poređenju sa, na primer, SAD gde se uspeh često povezuje sa finansijskom dobiti, dodaje De Paola.
Važni su i poverenje u institucije, nizak nivo korupcije i slobodan pristup zdravstvu i obrazovanju. De Paola ističe da je „finsko društvo prožeto osećajem poverenja, slobode i visokog nivoa autonomije“.
Godišnji izveštaj takođe ističe jači osećaj sreće među mlađim generacijama nego starijim generacijama u većini regiona i zemalja.
Indeks sreće je značajno opao od 2006. do 2010. među ljudima mlađim od 30 godina koji žive u Severnoj Americi, Australiji i Novom Zelandu i sada je niži nego među starijim ljudima u istim oblastima.
Ali istovremeno se povećao u svim starosnim grupama u istočnoevropskim zemljama. Slovenija, Češka i Litvanija su među prvih 20 zemalja. Generacijski jaz se produbio svuda u svetu osim u Evropi, što autori izveštaja smatraju „zabrinjavajućim”.
