Čini se da su vrtložni obrasci urezani u površinu Meseca ipak povezani sa promenama oblika te površine.
U bliskom proučavanju misterioznih karakteristika poznatih kao mesečevi vrtlozi, naučnici su otkrili da su najmanje dva povezana sa lunarnom topografijom. Ovo je trag koji bi naučnicima mogao pomoći da konačno shvate šta uzrokuje ove sjajne kovrdžave, čije poreklo je do sada izmicalo objašnjenju.
„Kanonsko tumačenje lunarnih kovitlaca je da topografija nema uticaja na lokaciju ili oblik kovitlaca“, objašnjava planetarni naučnik Džon Vajrih sa Instituta za planetarne nauke.
„Međutim, Domingue i saradnici su otkrili da svetle oblasti lunarnog vrtloga u Mare Ingenii imaju nižu nadmorsku visinu od tamnih traka između njih. Do ovog su zaključka došli generisanjem i ispitivanjem topografskih podataka za lunarne vrtloge u višoj rezoluciji nego što je to ranije bilo izvedena“.
Lunarni vrtlozi su čudni i lepi. Kao što ime govori, to su vrtložni obrasci koji se mogu naći na Mesecu, kako u tamnoj kobili (ravnice tamnog, vulkanskog lunarnog bazalta) tako i na svetlim visovima. Odlikuju ih svetle kovrdžave linije, odvojene tamnijim prazninama između njih.
Znamo neke stvari o njima. Svaki lunarni vrtlog koji je do sada identifikovan poklapa se sa magnetnim poljem iznad površine Meseca, za koje naučnici misle da odbija sunčeve čestice, sprečavajući da vremenske prilike u svemiru utiču na vrtloge koliko i tlo oko njih. Takođe izgleda da postoji veza između lunarnih kovitlaca i cevi lave zakopanih ispod njih.
Smatralo se da ne postoji veza između oblika površine i oblika vrtloga, ali nedavni radovi su pokazali da to možda nije tačno.
Tim predvođen planetarnim naučnikom Deborom Dominge sa Instituta za planetarne nauke otkrio je da su, u vrtlogu u regionu poznatom kao Mare Ingenii, svetle linije niže od tamnijih traka između njih, za oko 2 do 3 metra (6,6 do 9,8 stopa). ).
Pronalaženje ovoga jednom je zanimljivo, ali nije dovoljno da se odredi veza. Dakle, Vajrih i njegove kolege su preduzeli istragu o drugom kovitlu, najpoznatijem, poznatom kao Rajner Gama. Uzeli su podatke sa Lunar Reconnaissance Orbiter kamere i obrađivali ih pomoću paketa koji uključuje mašinsko učenje kako bi izveli topografiju površine u visokoj rezoluciji.
I njihovi rezultati su bili slični onima kod kovitla viđenog u Mare Ingenii.
„U ovom radu smo proučavali Rajner Gama i otkrili da su svetla područja oko 4 metra (13 stopa) niža od tamnih“, kaže Veirich.
„Međutim, to nije tako jednostavno jer su svetla područja ravnomerno niža od tamnih. Da je to bio slučaj, ovaj odnos između topografije i kovitlaca bilo bi lako demonstrirati upoređivanjem karte nadmorske visine sa slikom kovitla. Umesto toga, ovaj odnos se vidi samo kada uporedimo prosečnu visinu svetlih oblasti i prosečnu visinu tamnih oblasti.“
To znači da smo sada videli promene nadmorske visine u dva vrtloga, što sugeriše da zapažanja Mare Ingenii nisu bila neka čudna koincidencija ili slučajnost. Možda će biti potrebno još nekoliko proučavanja da bi se uspostavio obrazac.
Informacije nam takođe ne govore o uzroku vrtloga; ionako još ne. Ali svaka nova informacija koju pronađemo je trag koji bi mogao pomoći da se otkriju njihove misteriozne tajne. Nemamo ništa slično njima ovde na Zemlji, pa naučnici veruju da bi mogli da nam kažu nešto jedinstveno za Mesec, njegovu istoriju i šta se dešava ispod njegove tihe površine.
„Postoje mnoge hipoteze o procesu njihovog formiranja. Svaka hipoteza ima zapažanja koja je podržavaju, ali postoje i druga zapažanja koja su im u suprotnosti“, kaže Vajrih.
„Pošto nemamo potpuno razumevanje o tome kako su se ovi vrtlozi formirali, ne razumemo u potpunosti priču koju mogu da nam ispričaju o Mesecu. Njihovo formiranje može uključivati kombinaciju dobro shvaćenih procesa koji međusobno deluju, ili trenutno nepoznate Neobični objekti ili fenomeni su ponekad ključ za sticanje dubljeg znanja i iz tog razloga su mesečevi vrtlozi veoma intrigantni.“
