Iako je u Libanu, gde kontingent ide, mirno i Vojska Srbije nikada nije imala problema, zabrinutost kod članova porodice postoji.
U kasarnu „Prvi pešadijski puk knjaza Miloša Velikog“ u Vranju, majke, supruge, očevi, deca, ali i devojke poranili su da dođu i što više vremena provedu sa svojim mirovnjakom. Koriste svaki trenutak, za razgovor, fotografiju, za zagrljaj. Pogledi su im fiksirani u plavu beretku.
Oko 280 pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane nalazi se u osam mirovnih misija – pet Ujedinjenih nacija i tri Evropske unije.
U misiji UNIFIL u Libanu je skoro dve trećine srpskih mirovnjaka. Vojska Srbije tamo je od 2010. godine. Od tada nije mali broj pripadnika kojima je ovo drugi odlazak. Među njima je i doktorka, poručnica Milica Stanković . U prvoj misiji umesto planiranih 6 ostala je 9 meseci.
„Iz prve misije su pozitivna iskustva. Moji zadaci u mirovnoj operaciji su lečenje civilnog stanovništva, to civilno stanovništvo nije uvek libansko stanovništvo, to su uglavnom izbeglice iz Sirije iz Palestine, to su ljudi niže staleža nižeg socijalnog nivoa. Gde se javljaju neke bolesti koje su kod nas iskorenjene, ali se kod njih javljaju baš iz tog razloga koje sam pomenula. Ali su to ljudi punog srca i duša im je ispunjena dobrotom i tako da je ogromno zadovoljstvo lečiti takve ljude“, priča nam poručnica Stanković.
Mladom kapetanu Stojiljkoviću ovo je prva mirovna misija u kojoj će učestvovati.
„Očekujem da tamo izvršavamo zadatke u skladu sa rezolucijom 1701 misije SB UN. Zadatke koje ćemo izvršavati tamo biće u okviru patrola, pešačkih i motorizovanih. Privremenih i stalnih osmatračnica i naravno obezbeđivanja mesta baziranja“, kaže kapetan Marko Stojiljković.
Prvi put ide i vodnik prve klase Antić. Kaže da se za odlazak u misiju prijavio jer je to jedan častan i pošten zadatak.
„Nadam se da ću u najboljem svetlu predstavljati našu zemlju. Zatim i Vojsku Srbije što časnije i poštenije. Mi smo imali obuku na različitim lokacijama i pripremali smo se kvalitetno za izvršenje dodeljenih misija koje ćemo tamo imati. Nadam se da ćemo dati sve od sebe, svoj maksimum da ispunimo sva očekivanja od strane nadležnih organa koji su nas i pripremili i koji su nas odabrali“, ističe vodnik prve klase Aleksandar Antić.
Mirovnjaci u sklopu Ujedinjenih nacija se biraju od 1956. godine. Tada su vojnici JNA poslati na Sinaj. Tokom narednih desetak godina hiljade jugoslovenskih vojnika stekle su to iskustvo. Najavljeno je da će se srpski vojnici ponovo vratiti na Sinaj, ovog puta u misiju
„Međunarodne snage i posmatrači“, sa zadatkom nadgledanja mirovnog sporazuma između Egipta i Izraela.
Severno od Izraela nalazi se Liban. Srpski mirovnjaci iz Vranja kreću na aerodrom Nikola Tesla, odakle poleću za Bejrut, glavni grad te bliskoistočne zemlje. Pre ulaska na terminal, poslednji saveti pretpostavljenih.
„Pre nego što odete na taj častan zadatak da vas pozovem da pre svega imate u vidu da svi vi koji ovde odlazite, odlazite tamo da predstavljate Srbiju i Vojsku Srbije. A srpskog vojnika krasi čast, krasi disciplina i ja vas molim da to imate u vidu da tamo budete pre svega časni i disciplinovani“, poručio im je pukovnik Sreten Zafirović, zamenik načelnika Operativne uprave.
Kontingent mirovnjaka koji pratimo iz Vranja otišao je na pasošku kontolu i čeka ukracavanje u avion. Avion koji će upravo da sleti iz Bejruta sa mirovnjacima koji su već 6 meseci u Libanu.
Nakon 6 meseci, napokon povratak u otadžbinu. Prvo ide komandir čete, iza njega zastava Srbije, za koju su se obavezali da će je netaknutu vratiti. Uzbuđenje ne skrivaju.
„Prve reakcija je da sam srećan što sam se najzad vratio u svoju rodnu zemlju, da sam srećan što ću videti svoju porodicu, pre svega svoju ćerkicu i svoju suprugu“, kratak je bio kapetan Đorđe Račić.
Zastavnik Živković, po sletanju, saglasio se sa kapetanom. Čeka da se utisci slegnu i da mu prođe trenutni košmar u glavi.
„Što se tiče same misije, to je bilo jedno novo iskustvo u mojoj vojničkoj karijeri. Jedva čekam da se spojim sa porodicom, da se vidim sa njima. Jer ipak 6 meseci nije kratak period. Zadovoljan sam što sam bio pripadnik ove pešadijske čete i učesnik multinacionalne operacije UNIFIL u Libanu“, ističe zastavnik Srđan Živković.
O zdravlju srpkog kontigenta brinula je doktorka Jovana. I ona je lečila, kaže i lokalno libansko stanovništvo, ali i izbeglice iz Sirije i Palestine.
„Misija je i više nego ispunila moja očekivanja, tako da sam jako zadovoljna kakvo sam iskustvo stekla, kako profesionalno tako i životno. Što se tiče mojih prvih utisaka, jako su mi pomešane emocije, ali u svakom slučaju dosta sam uzbuđena i osećam se više prijatno nego bilo kako drugačije“, istakla je kapetan Jovana Nikolić.
O ugledu srpskih mirovnjaka u Libanu najbolje govori podatak da nikada nisu imali nikakvih problema sa lokalnim stanovništvo, tj nikad im nije bila ugrožena bezbednost. Za odlazak u misije vojnici su nagrađeni i velikim novčanim dodatkom. Kada se sve sabere, posle 6 meseci boravka u misiji, vojnici su bogatiji za jedno veliko životno iskustvo.
