Blago kognitivno oštećenje – rani stadijum demencije – često se nedovoljno dijagnostikuje kod ljudi starijih od 65 godina. To je ključni zaključak dve nedavne studije našeg tima.
U prvoj studiji koristili smo podatke Medicare-a za oko 40 miliona korisnika starih 65 i više godina od 2015. do 2019. da bismo procenili prevalenciju blagog kognitivnog oštećenja u toj populaciji i identifikovali koliki je procenat njih zaista dijagnostikovan.
Naš nalaz je bio otrežnjujući: samo 8% od broja slučajeva sa blagim kognitivnim oštećenjem koje smo očekivali na osnovu statističkog modela je zaista dijagnostikovano. Prošireno na opštu populaciju od 65 i više godina, to znači da oko 7,4 miliona slučajeva širom zemlje ostaje nedijagnostikovano.
U drugoj studiji, analizirali smo podatke za 226.756 kliničara primarne zdravstvene zaštite i otkrili da preko 99% njih ima nedovoljno dijagnostikovano blago kognitivno oštećenje u ovoj populaciji.
Blago kognitivno oštećenje je rani simptom Alchajmerove bolesti u oko polovine slučajeva i napreduje u demenciju stopom od 10% do 15% godišnje. Uključuje simptome kao što je gubitak sposobnosti pamćenja nedavnih događaja i sastanaka, donošenja zdravih odluka i savladavanja složenih zadataka.
Neuspeh da se otkrije može lišiti pacijente mogućnosti da se leče i da uspori napredovanje bolesti.
Blago kognitivno oštećenje ponekad može biti uzrokovano faktorima koji se lako mogu rešiti, kao što su neželjeni efekti lekova, disfunkcija štitne žlezde ili nedostatak vitamina B12.
Pošto blago kognitivno oštećenje ima iste faktore rizika kao i kardiovaskularne bolesti, kao što su visok krvni pritisak i holesterol, upravljanje ovim rizicima lekovima u kombinaciji sa ishranom i vežbanjem može smanjiti rizik od progresije.
Uprava za hranu i lekove je 2023. godine odobrila lek lekanemab kao prvi lek koji modifikuje bolest za Alchajmerovu bolest, najčešći uzrok blagog kognitivnog oštećenja. Za razliku od prethodnih lekova, koji mogu privremeno da poboljšaju simptome bolesti, kao što su gubitak pamćenja i uznemirenost, ovaj novi tretman rešava osnovni uzrok bolesti.
Lekanemab, monoklonsko antitelo, smanjuje amiloidne plakove u mozgu, koji su toksični proteini za koje se veruje da doprinose napredovanju bolesti. U velikom kliničkom ispitivanju, lekanemab je uspeo da smanji progresiju rane Alchajmerove bolesti. Sličan lek, donanemab, takođe je uspeo u kliničkom ispitivanju i očekuje se da će biti odobren negde 2024. godine.
Međutim, ovi lekovi se moraju koristiti u ranim stadijumima Alchajmerove bolesti, idealno kada pacijent ima samo blago kognitivno oštećenje, jer nema dokaza da su efikasni u uznapredovalim stadijumima.
Mnogi faktori doprinose nedostatku blagovremenog otkrivanja. Ali istraživači nemaju dobro razumevanje relativnog značaja tih pojedinačnih faktora ili kako da smanje visoku stopu nedovoljne dijagnoze.
Iako su različiti, simptomi su suptilni i njihovo sporo napredovanje znači da se mogu prevideti ili pogrešno protumačiti kao normalno starenje. Neurolog u Kini rekao je našem istraživačkom timu da stopa dijagnoza u Kini raste nakon novogodišnjih praznika, kada deca koja nisu videla roditelje godinu dana primećuju promene koje je teže primetiti u svakodnevnoj interakciji sa nekim.
Lekari takođe često odbacuju brige o pamćenju kao normalno starenje i sumnjaju da se mnogo toga može učiniti po tom pitanju. Iako postoje kognitivni testovi za razlikovanje blagog kognitivnog oštećenja od patološkog opadanja, oni traju oko 15 minuta, što može biti teško doći tokom ograničenog vremena posete lekaru i može zahtevati naknadni pregled.
Ljudi, posebno oni u svojim 60-im godinama i više, kao i njihove porodice i prijatelji moraju biti oprezni u pogledu kognitivnog pada, pominjati to tokom pregleda kod doktora i insistirati na formalnoj proceni.
Godišnja „vellness“ poseta Medicare-a prilika je da se istraže takva zabrinutost, ali samo oko polovine korisnika to koristi.
Baš kao što lekari pitaju pacijente o neobjašnjivom gubitku težine i ozbiljno shvataju te brige, verujemo da pitanja koja istražuju kognitivno stanje pacijenta moraju postati norma.
