Meksiko je u subotu priznao da se suočava sa sankcijama međunarodnog udruženja za divlje životinje poznatog kao CITES jer ne čini dovoljno da zaštiti vrstu Vakita, malu pliskavicu, poznatu i pod nazivom kalifornijska morska svinja, koja je najugroženiji morski sisar na svetu, piše AP.
Sankcije još nisu objavljene, ali bi mogle otežati Meksiku izvoz nekih regulisanih životinjskih i biljnih proizvoda poput krokodilske ili zmijske kože, orhideja i kaktusa. Komercijalne vrste morskih plodova poput škampa neće biti pogođene, ali presuda postavlja presedan i neke grupe se zalažu za zabranu uvoza morske hrane.
„Iako niko ne uživa u ekonomski bolnim sankcijama, svi drugi napori da se Meksiko podstakne da spase vakitu su propali“, rekla je Sara Uleman, direktorka međunarodnog programa u Centru za biološku raznovrsnost. „Nadamo se da će ove snažne mere probuditi meksičku vladu.“
Meksičko odeljenje za spoljne poslove navodi u saopštenju da je CITES presudio da je meksički plan zaštite za vakitu nedovoljan.
Studije procenjuju da je u Kalifornijskom zalivu, jedinom mestu gde postoje i gde se često zapetljaju u ilegalne škržne mreže i udave, možda preostalo samo osam vakita.
Odeljenje za spoljne poslove saopštilo je da je CITES ocenio da je plan zaštite „neadekvatan“ i da će potpuna presuda — i moguće sankcije — „zvanično biti objavljene sledeće nedelje“.
Ministarstvo je ovu presudu nazvalo „nejednakim tretmanom naše zemlje, jer nije uzelo u obzir brojne i iscrpne radnje koje su preduzete“.
Meksiko je nedavno podneo revidirani plan zaštite CITES-u, nakon što je telo odbacilo raniju verziju. Meksički plan navodi uspostavljanje „alternativnih tehnika ribolova“ za ribolov mrežama stajačicama kao jedan od njegovih glavnih prioriteta. Ali u stvarnosti, napori vlade u zaštiti su u najboljem slučaju bili neujednačeni i često se suočavaju sa nasilnim protivljenjem lokalnih ribara.
Administracija predsednika Andresa Manuela Lopeza uglavnom je odbila da potroši novac kako bi nadoknadila ribarima što su ostali podalje od skloništa Vakuita i da prestanu da koriste mreže za škrge. Mreže su ilegalno postavljene da bi se uhvatila totoaba, riba čiji su plivački mešici delikatesa u Kini vredna hiljade dolara po funti.
Vlada je takođe potopila betonske blokove sa udicama kako bi uhvatila ilegalne mreže u poslednjem delu Zaliva – takođe poznatom kao Kortesovo more – gde su vakuitas viđeni.
Aktivistička grupa Sea Shepherd, koja se pridružila meksičkoj mornarici u patrolama da bi odvratila ribare i pomogla u uništavanju škarnih mreža, kaže da su napori uspešno smanjili ribolov stajačnim mrežama. Ali sa tako malo preostalih vakuita, to možda neće biti dovoljno.
Štaviše, stručnjaci kažu da meksička vlada nije potrošila novac potreban za obuku i kompenzaciju ribara za korišćenje alternativnih tehnika ribolova kao što su mreže ili konopci koji neće uhvatiti vakuita.
„Ne postoji alternativna ribolovna oprema“ koja se nudi, rekao je Lorenco Rohas, morski biolog koji je bio na čelu međunarodnog komiteta za spas vakite. „Vlasti za ribarstvo su bile zapažene po svom odsustvu“, ostavljajući napore da se promene prakse na građanskim grupama i ribarima.
Meksička vlada je 2017. godine zabranila upotrebu mreža za škrge u toj oblasti, uz razumevanje da će obezbediti isplate podrške i obuku o korišćenju manje opasnih metoda ribolova.
CITES je Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore, koju su potpisale 184 zemlje; reguliše promet i zaštitu zaštićenih vrsta.
