Pojačanje i delovanje NATO trupa ne može smiriti zaoštravanje na Kosovu, čemu je glavni krivac kosovski premijer Aljbin Kurti zbog upućivanja specijalne policije da se silom zauzmu opštine na severu, javlja većina medija u EU.
Listovi i portali u EU mahom ističu da su Kurtija kao glavnog krivca za nasilje označili francuski predsednik Emanuel Makron i zvaničnici u Vašingtonu koji su zahtevali da se prištinska policija povuče, ali i da srpski demonstranti prestanu da napadaju snage Kfora.
Francuski dnevnik Mond podvlači da je „barut potpalila vlada u Prištini kad je ozvaničila na vlasti albanske gradonačelnike, izabrane sa manje od 3,5 odsto glasova, jer su većinski Srbi bojkotovali izbore“.
Poslovni francuski list Lezeko, poput drugih medija, posebno ukazuje na američke kritike Kurtiju i navodi da su „neviđenim potezom Amerikanci isključili Kosovo iz vojnih vežbi zbog odluke Prištine da postavi na vlast albanske gradonačelnike u opštinama sa srpskom većinom“.
Španski list Periodiko smatra da su „Srbija i Kosovo zapali u ukrajinski lavirint“, jer je „sve veći broj onih koji misle da će ovo zaoštravanje postati trajno i to upravo u času kad NATO, SAD i EU nastoje da zaustave svaki sukob zbog rata u Ukrajini“.
Italijanski dnevnik Stampa upozorava da je „dugoročno neodrživo postojeće stanje na Kosovu“, zamera „Evropi da je jako brzo taj sukob gurnula iza leđa“ i predočava da „ratovi obeleženi etničkim sukobima i željom za osvetom nikad ne prestaju da se crpe zbivanjima iz prošlosti“.
„A šta ako Kosovo i nije bila uspešna NATO operacija …nije li Atlantski savez imao išta pametnije nego da se upliće u beznačajnu balkansku svađu“, pita Stampa.
„Mi smo u tom zamršenom i ranjivom delu sveta održali status quo i zamrzli sektaške mržnje i osvete“, zaključuje torinski dnevnik.
Nemački list Frankfurter rundšau misli da je na Kosovu „stanje beznadežno“ i kaže da su krivci i „vlasti gladni političari u tim krajevima, koji vešto podstiču mržnju kako bi to služilo njihovim interesima“.
„Dok je Evropska unija razjedinjena zajednica država koje oklevaju između nespremnosti i naivnih uverenja, uz Rusiju koja želi da zadrži svoje sfere interesa i koristi bune po Evropi“.
„To je splet koji može odvući sve u beznađe jer koči mnogo šta i lako može postati opasan“, zaključuje nemački list.
