Ova godina će prema oceni ministra finansija Siniše Malog biti izazovna i zahtevna, a država je spremna da pomogne građanima i privredi, kao i za najgori scenario koji može biti izazvan eventualnim pogoršanjem međunarodnih ekonomskih i geopolitičkih prilika, piše Sputnjik.
Mali je naglasio da će država i ove godine nastaviti sa odgovornom ekonomskom politikom kakvu je vodila i lane, te da će tri glavna prioriteta Ministarstva finansija u 2023. godini biti zaštita životnog standarda građana, nastavljanje investicija i obezbeđivanje dovoljno energenata za privredu i stanovništvo.
„Predsednik Aleksandar Vučić i ja delimo istu politiku. Ona znači da se spremamo za najgori scenario, a ako se desi bolje od toga, onda je to super, ali smo spremni i za najgore. U 2022. godini smo planirali konzervativno i imali prihode veće od planiranih za 192 milijarde dinara, a isto tako smo planirali i budžet za 2023. i spremni smo da odgovorimo na eventualni najgori scenario“, istakao je Mali.
Dodao je da je u budžetu ostavljeno dovoljno prostora da se reaguje na krizu, naročito kada je reč o energetskom sektoru, odnosno snabdevanju strujom i gasom.
Pojašnjavajući konkretne mere zaštite životnog standarda građana, naveo je da se od 1. januara povećavaju penzije za 12,1 odsto, minimalna zarada za 14,3 odsto, plate u javnom sektoru za 12,5 procenata.
Kada je reč o investicijama, Mali je u intervjuu za Tanjug naveo je da je za ovu svrhu u budžetu za 2023. opredeljeno 6,8 odsto BDP-a i da se nastavlja gradnja auto-puteva, pruga, škola, bolnica, kao i nastavak projekta „Čista Srbija“, odnosno izgradnja kanalizacione mreže i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, što podiže kvalitet života ljudi.
„Treći prioritet nam je energetika i mi smo, očekujući nastavak krize u ovoj oblasti i tokom 2023. godine, planirali budžetski deficit od 3,3 odsto, od čega je 1,4 odsto rezerva sa kojom možemo da reagujemo i ako bude neophodno kupimo dodatne količine gasa ili struje, kako bi građanima i privredi obezbedili normalne uslove života i poslovanja“, istakao je ministar Mali.
Kao dve posebno važne brojke za 2022. godinu naveo je blizu 4,4 milijarde evra direktnih stranih investicija, što je više nego u prethodne dve godine i stopu nezaposlenosti od 8,9 odsto, koju Srbija ima tri kvartala zaredom.
Ovako niska stopa je, prema njegovoj oceni, potvrda svih preduzetih ekonomskih poteza, ali i velikog poverenja u našu ekonomiju, a Vlada Srbije će, kako kaže, nastaviti da se bori za svako radno mesto.
Sve to, borba za bolji standard, investicije, radna mesta će se, ističe on, odvijati u uslovima velikih izazova i neizvesnosti, pri čemu je na prvom mestu politički izazov i tiče se situacije na Kosovu i Metohiji a drugi je globalna ekonomija.
Drugi izazov, odnosno globalna ekonomija je, prema negovoj oceni, takav da niko sa sigurnošću ne može da kaže šta će se i kako dešavati sutra a kamoli za mesec, dva ili pola godine.
Ocenio je da se Srbija u tome pokazala veoma dobrom i da se sa krizom koja iz raznih razloga dugo traje, nosila mnogo bolje nego i zemlje koje su znatno razvijenije od nas.
Radila je tako što je reagovala na događaje, teret krize preuzimala na sebe, što prema rečima ministra Malog mora da se nastavi i ubuduće, pogotovu ako se globalna kriza, koju nismo izazvali, nastavi.
