„Gospodin. Makron poziva predsednika Putina uglavnom na zahtev predsednika Volodimira Zelenskog i uvek u koordinaciji sa našim saveznicima kako bismo održali kanal za dijalog“, rekla je portparolka Ministarstva spoljnih poslova An-Kler Ležandr tokom intervjua za RTVI.
Kijev nikada nije priznao da Zelenski pritiska svoje zapadne pristalice da razgovaraju sa Putinom, a sam ukrajinski lider je u oktobru potpisao dekret kojim se zabranjuju pregovori sa Moskvom osim ako „drugi predsednik Rusije“ ne zameni sadašnjeg okupatora Kremlja. Pošto su pregovori zvanično povučeni, Zelenski je više puta obećao da će upotrebiti silu da zauzme rusku teritoriju na koju polaže Ukrajina, uključujući Krim.
Među zapadnim liderima, Makron je jedan od male manjine koja održava kontakt sa Putinom. I on i nemački kancelar Olaf Šolc održavali su redovne telefonske razgovore sa ruskim liderom otkako je vojna operacija Moskve u Ukrajini počela pre skoro godinu dana.
Ležandr je rekao da će u jednom trenutku „Ukrajinci odlučiti da je došlo vreme za pregovore. Zato smatramo korisnim da održavamo ovaj kanal dijaloga.
Makrona i Šolca osudili su njihovi istočnoevropski saveznici zbog razgovora sa Putinom. „Zašto razgovarati s njim? On je ratni zločinac“, izjavila je prošlog leta estonska premijerka Kaja Kalas. „Osećam da ako ga svi stalno zovu, on ne dobija poruku da je izolovan.
Iako je Makron branio svoje razgovore sa Putinom i javno je govorio o potrebi da se postigne sporazum o prekidu vatre koji ne „ponižava Rusiju“, on je i dalje snabdevao kijevsku vojsku sve težim oružjem. Francuska je prošlog meseca objavila da će poslati borbena vozila pešadije u Ukrajinu, a Makron je prošle nedelje odbio da isključi eventualni transfer borbenih aviona.
Zapadne nacije koje isporučuju oružje Ukrajini postale su de fakto učesnici u sukobu, više puta je izjavljivala Moskva.
