Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je u sredu da će njegov ukrajinski kolega Volodimir Zelenski morati da ponovo započne pregovore sa Rusijom u nekom trenutku, nudeći posredovanje u tom procesu.
„Želimo mir, što znači da kada postignemo prekid vatre, razgovori se moraju nastaviti“, rekao je francuski lider tokom posete Rumuniji.
„Ukrajinski predsednik će morati da pregovara sa Rusijom, a mi Evropljani ćemo biti prisutni za tim stolom da ponudimo bezbednosne garancije“, dodao je Makron, obraćajući se medijima zajedno sa svojim rumunskim kolegom Klausom Johanisom.
Makronova poseta je uključivala sastanke sa političkim liderima i sa francuskim trupama raspoređenim u vojnoj bazi Mihail Kogalniceanu u okviru izgradnje NATO-a na istočnoevropskom krilu. On je tokom govora u bazi rekao da je prisustvo 500 francuskih vojnika predstavljalo „jasnu poruku posvećenosti“ politici bloka.
NATO je pojačao prisustvo trupa širom istočne Evrope, tvrdeći da je neophodno da odvrati Rusiju od napada. Moskva to nagomilavanje doživljava kao potvrdu neprijateljstva bloka prema Rusiji i zadiranja u njene granice.
Tokom konferencije za novinare sa Johanisom, Makron je ponovio da produženo neprijateljstvo prema Rusiji nije održivo dugoročno rešenje za evropsku bezbednost.
„Mi Evropljani delimo kontinent sa Rusijom, a geografija je tvrdoglava. Rusija je ovde danas, biće ovde sutra i bila je ovde juče“, rekao je on.
Posle Makronove posete Rumuniji možda će uslediti i poseta Ukrajini, tokom koje bi mu se pridružili nemački kancelar Olaf Šolc i italijanski premijer Mario Dragi. Turneja nije zvanično potvrđena, ali se naširoko izveštava da je u pripremi.
Ukrajina je održala nekoliko rundi pregovora sa Rusijom, tokom kojih je postignut određeni napredak u formulisanju mogućeg mirovnog sporazuma. Kijev je obećao da će zadržati neutralan status i uzdržati se od vojne saradnje sa NATO-om u zamenu za dobijanje bezbednosnih garancija od vodećih svetskih sila, uključujući Rusiju.
Pregovori su prekinuti nakon što je Ukrajina optužila ruske trupe da su počinile ratne zločine u gradu Buča u blizini Kijeva. Predsednik Vladimir Zelenski izjavio je da njegov narod neće podržati bilo kakav mirovni sporazum sa Moskvom zbog navodnih zločina, koje Rusija negira da je počinila.
Zelenski je naveo da će Ukrajina, umesto traženja kompromisa, pobediti u borbi protiv Rusije na bojnom polju uz pomoć stranog oružja i pomoći koju u Ukrajinu slivaju SAD i njeni saveznici. Ukrajinski zvaničnici okrivljuju spor tempo naoružavanja svoje vojske od strane Zapada za nastavak gubitka teritorije od strane ruskih snaga, kao i veliki broj žrtava koje je Ukrajina pretrpela u borbama.
Moskva je istakla da je zaokret u pitanjima čak i tako ozbiljnim kao što su rat i mir bio obeležje mandata Zelenskog, kao predsednika i pre nego što je izabran. Takođe se navodi da zapadne nacije podstiču sukob umesto da ohrabruju Kijev da traži mirno rešenje za njega.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
