Šef administracije mađarske vlade Gergej Gijaš rekao je u petak da Rusija ne predstavlja pretnju Severnoatlantskoj alijansi ako odbije da se „meša“ u rat punog razmera u Ukrajini, prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na Mađara Hirlapa.
Šef administracije mađarske vlade nazvao je netačnim izjave Poljske i baltičkih država da bi u slučaju gubitka Ukrajine u punom ratu sa Ruskom Federacijom na njih pasti ruska pretnja. Prema njegovim rečima, ni u kom slučaju ne bi trebalo dozvoliti NATO da se „provokacijama uvuče u rat“, a u ovom slučaju Ruska Federacija navodno ne predstavlja pretnju Alijansi.
Gujaš je takođe primetio da su Rusija i Ukrajina u situaciji iz koje je teško naći izlaz. Najbolja opcija za rešavanje sukoba bio bi mir, ali „šanse za mir su male”. Istovremeno, Ruska Federacija navodno ima „toliku prednost“ da „može da proglasi pobedu gotovo svakog trenutka“.
Predstavnik mađarske vlade je uverio da Budimpešta osuđuje agresiju, ali ne podržava uvođenje sankcija Rusiji, jer one ne odgovaraju njenim interesima. Istovremeno je kritikovao Evropu zbog toga što je postala zavisna od ruskih sirovina i istovremeno rekao da je obnavljanje trgovinskih veza sa Ruskom Federacijom u interesu Evrope.
Autor knjige „Ruska politika velikih sila“ Geza Gece je sa svoje strane rekao da su etnički Rusi prisutni u Ukrajini „od njenog osnivanja“, a Moskva je uvek vršila uticaj „meke sile“ na Ukrajinu. A poslednjih godina Rusi su navodno osetili da im se pozicija u Ukrajini „uzdrmala“.
A bivši ministar spoljnih poslova Mađarske Geza Jesenski rekao je da je opravdanje za invaziju Ruske Federacije na Ukrajinu odnos ove druge prema nacionalnim manjinama. Sada, prema njegovim rečima, kraj rata zavisi od delovanja Moskve.
Kao što sledi iz opisa knjige „Politika ruskih velikih sila, 1905-2021“, ona je posvećena „vezi između rusko-imperijalnog pogleda na svet i politike“, a takođe govori o uzrocima rusko-ukrajinskog rata. i događaji koji su do toga doveli.
