Srbija ima sasvim dovoljan energetski potencijal da se sadašnja potrošnja energije i udvostručenje nacionalnog proizvoda, odnosno industrijskog autputa, može pokriti raspoloživim energetskim resursima, izjavio je danas stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević.
On je za Tanjug rekao da je sa stanovišta energetskih resursa, sa novim tehnologijama, odnosno kada se uzmu u obzir biomasa, hidroenergija, geotermalna energija, vetar, sunce, Srbija jedna od najbogatijih zemalja Evrope, i bez nuklearne energije.
Prema njegovim rečima kod nas je sada potpuno drugačija situacija u potrošnji električne energije nego pre ratova i sankcija devedesetih, a potrebe za električnom energijom u industriji su nam manje nego pre.
„Tada se oko dve trećine električne energije trošilo u industriji a samo jednu trećinu je trošilo stanovništvo. Danas je situacija obrnuta. Potrošnja u industriji se smanjila jer se naša ekonomija promenila. U njoj su više prisutne usluge, a one troše manje energije, dok je ona ozbiljna metalska industrija smanjena“, rekao je Kovačević.
Govoreći o tome uz koja ulaganja se energetske potrebe mogu pokriti raspoloživim energetskim resursima, naveo je da je reč o vrlo ekonomičnim ulaganjima, znatno manjim nego što su ulaganja u nuklearne elektrane, bilo klasične bilo modularne.
Što se tiče neophodnih finansija za ta ulaganja, naveo je da postoji inicijativa da se sa Evropskom unijom ustanovi ulazak zemalja tzv. Zapadnog Balkana u evropski sistem trgovanja karbonskim kreditima.
„U poslednjih 14 godina, zemlje centralne Evrope, po dva važna kriterijuma, jedan je nacionalni proizvod po stanovniku a drugi učešće uglja u energetskom miksu, znači zemlje koje imaju ta dva problema, imaju pravo korišćenja takozvanih besplatnih alokacija iz Evropskog tržišta karbon kredita. Znači, one besplatno dobiju karbon kredite a ako ih ne utroše i pređu na neki obnovljiv izvor, one te kredite mogu prodati i pokriti investicije na taj način“, rekao je Kovačević.
Dodao je da nekoliko zemalja centralne Evrope, ima na raspolaganju za naredni period, do 2034. godine oko 50 milijardi evra za investicije u toj oblasti.
„Naša je argumentacija da ako smo mi već na jedinstvenom tržištu, ako smo po ugovoru u Energetskoj zajednici deo jedinstvenog energetskog tržišta Evrope, onda valjda i mi imamo iste finansijske i tržišne propozicije“, istakao je on.
Odgovarajući na pitanje da li za tako nešto zemlja mora da bude član Evropske unije (EU), Kovačević je rekao da to nije uslov i naveo da je Hrvatska to pravo ostvarila pre nego što je postala članica EU.
