Klimatske promene i povećan broj ljudi širom francuskog suvog, šumovitog regiona pomeraju granice isprobane i testirane vatrogasne strategije „udari brzo i snažno“.
U oktobru 1970. 11 ljudi je poginulo u blizini krajnje jugoistočne granice Francuske sa Italijom, a petnaest godina kasnije, novi pakao u toj oblasti ubio je pet dobrovoljnih vatrogasaca.
Ovakvi smrtonosni požari su sada retki.
Mnogi posmatrači pripisuju pad broja smrtnih slučajeva strategiji usvojenoj početkom 1990-ih u luku od granice Francuske sa Španijom do granice sa Italijom. To je ogroman region vrućih, suvih leta i šumovitih planinskih padina gde potražnja za vodom prevazilazi snabdevanje.
U periodu 1989-1990, nakon što su ogromni šumski požari desetkovali 110.000 hektara sela u Provansi, mediteranska Francuska usvojila je novu strategiju požara.
„Zasnovan je na ideji ‘manje od 10 minuta’ — što pre zapalimo, to je lakše,“ rekao je Julien Ruffault iz Nacionalnog instituta za poljoprivredu, hranu i istraživanje životne sredine (INRAE).
Ovo uključuje držanje planinskih lanaca pod bliskim nadzorom tokom perioda visokog rizika, korišćenje osmatračnica u osmatračnicama, preciznih kamera i dronova.
„Pratimo situaciju i obaveštavamo javnost. A ako izbije požar, imamo 600 litara (160 galona) vode u kamionu“, objašnjava 74-godišnji volonter Pol Čanavas.
„To nam omogućava da izdržimo oko osam-devet minuta“, kaže doktorka u penziji.
Čanavas je jedan od 1.000 volontera koji rade zajedno sa čuvarima šuma, Komisijom za šumarstvo (ONF) i regionalnim vatrogasnim službama, prelazeći planinske obronke u svojim kombijima celo leto.
U najopasnijim danima, vodeni bombarderi patroliraju nebom u potrazi za varnicama, a vatrogasci su pozicionirani na potencijalnim žarištima kako bi mogli brzo da intervenišu.
U regionu Var, gde se nalazi poligon Taneron, 20 odsto celokupnih vatrogasnih snaga, 1.000 oficira, stavlja se u pripravnost u bilo kom trenutku.
„Svi vatrogasci na jugu Francuske su obučeni za požare na otvorenom terenu“, objašnjava instruktor Gilles Agopian u centru za obuku u blizini Eks an Provansa.
Iza njega je teren od 5.000 kvadratnih metara (54.000 kvadratnih stopa) gde se polaznici bore sa masivnim plamenom drveća napravljenog od metala i pritiskom na dugme zapaljuju različita „drveća“.
Ovo uči vatrogasce da upravljaju prskalicama koje štite kabine vatrogasnih vozila od vrućine.
Od te prekretnice 1989-1990, prostranstvo uništeno požarima u mediteranskoj Francuskoj palo je sa 12.700 hektara 1990-ih na 8.780 hektara do 2013-2022.
Napredak bi sada mogao biti u pitanju dok se planeta zagreva.
Naučnici UN kažu da zagađenje usled kontinuirane upotrebe fosilnih goriva otežava obuzdavanje šumskih požara.
Na severozapadu Sjedinjenih Država kažu da se prosečno prostranstvo šuma koje su uništili šumski požari godišnje udvostručilo između 1984. i 2015. kao rezultat zagrevanja izazvanog ljudskim faktorom, što je područje veće od Švajcarske.
Uprkos efikasnoj strategiji i preventivnoj kampanji—većinu šumskih požara izazivaju ljudi—masovni šumski požari i dalje povremeno pustoše jugoistok.
U avgustu 2021. u požaru u blizini Sen Tropea poginule su dve osobe, a 10.000 primorano da se evakuiše.
„Dali smo sve od sebe… Imali smo teški vodeni helikopter bombarder, dva laka helikoptera i Dash avion koji je bio u vazduhu i na licu mesta za sedam minuta… i 60 vatrogasaca pri ruci“, rekao je Erik Grohin, načelnika Vatrogasno-spasilačke službe Var.
„A vatra se i dalje širila“, rekao je on, podsećajući da su jaki vetrovi raspirivali plamen van kontrole.
„Tehnika gašenja požara je od vitalnog značaja… Ali potrebna nam je prevencija i otporniji teren ako želimo da izbegnemo megapožare.“
Ozbiljne suše 2022. i katastrofalni požari u drugim delovima Francuske „naterali su ljude da sednu i razmišljaju“, nastavlja Grohin.
Vlasti su potom obećale da će Mediteransku strategiju proširiti na celu zemlju.
Ostaje da se vidi da li će ova strategija i dalje biti efikasna, sada uticaj zagađenja fosilnim gorivima ispituje svoje granice.
„Efekti klimatskih promena… znače da će područje rizika od požara postati veće, sezona visokog rizika će se produžiti, a vremenski uslovi koji bi mogli da izazovu veoma velike šumske požare će se sve češće javljati“, upozorava Žan-Luk Bekari, direktor vatrogasne i hitne službe u regionu Bouches-du-Rhone u blizini Var.
Drugi rizik je otpornost samih šuma.
„Zbog klimatskih promena već vidimo kako drveće odumire“, dodaje Marion Toutchkov, stručnjak za odbranu od požara u ONF-u.
„Naći ćemo se sa šumama koje sadrže puno mrtvih stabala. A mrtvo drveće znači suvo drvo i zapaljiviju vegetaciju.“
