Dok su Evropa i drugi regioni vreli, istraživač UN je upozorio da klimatske promene omogućavaju sve intenzivnije i dugotrajnije toplotne talase, koji bi u nekim oblastima uskoro mogli da počnu da pogađaju tokom cele godine.
Ekstremne vrućine dominirale su naslovnicama poslednjih nedelja, od trenutne „kupole sa toplotom“ koja kuva veliki deo Evrope, do šumskih požara podstaknutih toplotom koji besne u Grčkoj, Španiji, Kanadi i na Havajima, i visokih temperatura usred južnoameričke zime.
Toplotni talasi počinju ranije, traju duže i postaju sve intenzivniji, rekao je Džon Nejrn, viši savetnik za ekstremne toplote u Svetskoj meteorološkoj organizaciji UN (SMO), u intervjuu za AFP.
„To je posledica globalnog zagrevanja koja se najbrže pojavljuje u vremenskim sistemima“, rekao je on, naglašavajući da je to u skladu sa naučnim predviđanjima.
„Ljudi su previše opušteni u vezi sa znakovima,“ žalio je on.
„Nauka govori da vam ovo dolazi. I tu se ne zaustavlja.“
„Samo će biti intenzivnije i češće.
Jedan od razloga, objasnio je, bio je taj što izgleda da globalno zagrevanje dovodi do slabljenja globalnih mlaznih tokova – vazduha koji struji visoko u Zemljinoj atmosferi.
Kako talasi mlazne struje rastu sporije i talasasti, oni dozvoljavaju vremenskim sistemima da se „parkiraju“ na jednom mestu duže.
„Možete da dobijete letnju situaciju u kojoj dobijate uporne toplotne talase, a toplota se samo gradi, gradi i gradi, jer se talas ne kreće dalje“, rekao je Nairn.
Ako pogledate planetu u celini, rekao je da možete videti da se „ovi toplotni talasi pojavljuju na svakoj od tih istih talasnih dužina širom sveta“.
„Usporavanje i parkiranje vremenskih obrazaca nas postavljaju tako da Severna Amerika, delovi Atlantskog okeana, Evropa i Azija istovremeno sede u (talasnim) grebenima, bivajući uhvaćeni.
Toplotni talasi su među najsmrtonosnijim prirodnim opasnostima, sa stotinama hiljada ljudi koji svake godine umiru od uzroka koji se mogu sprečiti.
Nairn je pozvao da razgovor oko toplote postane „pametniji“.
Između ostalog, rekao je on, trebalo bi mnogo više pažnje da se fokusira na porast minimalnih temperatura tokom noći nego na maksimalne dnevne temperature koje su u naslovima.
Ponovljene visoke noćne temperature posebno su opasne po ljudsko zdravlje, jer telo nije u stanju da se oporavi od toplote koju trpi tokom dana.
Više temperature preko noći takođe znače da energija akumulirana tokom dana nema gde da ode, što povećava temperature sledećeg dana.
Činjenica da minimalne temperature rastu brže od maksimalnih tako gura višak energije „u duže periode viših temperatura“, rekao je Nairn.
„To je kumulativno… Dakle, toplotni talasi postaju mnogo opasniji.“
A kako se klima nastavlja da se menja, situacija će se pogoršati, rekao je Nairn.
Izrazio je posebnu zabrinutost zbog situacije u tropima i suptropima, ukazujući na rekordnu vrućinu u Južnoj Americi, sa temperaturama do 40 stepeni Celzijusa usred onoga što bi trebalo da bude njihova zima.
Gledajući unapred, upozorio je da ćemo „videti mnogo više toplotnih talasa u mnogo dužem periodu godine“.
U tropima i suptropima, „nažalost, indikacije su da će ozbiljni i ekstremni toplotni talasi verovatno biti u stanju da se pojave u bilo koje vreme (u godini) pre kraja veka”.
Manje sunčeve svetlosti znači da se tokom cele godine ne očekuju ekstremni toplotni talasi na drugim geografskim širinama, ali Nairn je naglasio da ćemo i tamo videti više „neuobičajeno toplih perioda“ čak i zimi.
Upitan šta bi se moglo učiniti da se obuzda divlja vrućina, Nairn je naglasio da „svi imamo mogućnosti da ovo preokrenemo“.
„Moramo sve naelektrisati… i prestati da sagorevamo fosilna goriva. Nije teže od toga.“
