Bivši američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi ocenio je za Glas Amerike da bi sporazum o registarskim tablicama, koji su Kosovo i Srbija postigli u sredu u Briselu, mogao biti uvod u postizanje dugoročnijeg rešenja u pregovorima dve strane.
„Verovatnije je da se radi o rešenju kratkoročnije krize, ali se zaista nadam i dugoročnom rešenju. Možda bi ovaj uspeh mogao dovesti i do nečeg drugog. Ne mora, ali može. Tu mislim na druga pitanja koja je potrebno rešiti – pre nego što se dođe do konačnog priznanja. Tu se naravno radi o tome da Srbija prizna Kosovo – gde bi sa naše tačke gledišta Srbija pristupila Evropskoj uniji. Te dve stvari idu ruku pod ruku“, ocenio je penzionisani američki diplomata u intervjuu Glasu Amerike.
Kirbi smatra da je dobro to što je američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer, kako je ukazao, istupio u procesu i što su Srbija i Kosovo postigli dogovor kome je posredovala Evropska unija.
Na pitanje šta misli da je donelo preokret, on kaže da je „moguće da su obe strane počele ozbiljnije da uviđaju ono što se dešava u Ukrajini, kao i da ipak postoji evropska perspektiva – i da bi Evropska unija zapravo mogla primati nove članice“.
„Tako da je potrebno da postignu dogovor – kako bi se to ostvarilo“, ističe Kirbi.
A na to šta bi mogle biti dugoročne koristi postignutog sporazuma, navodi da je to godinama bilo iritantno pitanje i „dobro je rešiti se opterećenja koja mogu dovesti do kriza kakvih je bilo u prošlosti“.
„Bilo je sijaset takvih problema i dobro je rešavati se jednog po jednog. Pogotovo, ako to uspete da učinite trajno – nepovratno“, ocenjuje.
Dodaje da je potrebno da Beograd i Priština nauče da se uzajamno tolerišu i da budu komšije.
„Komšiju ne morate da volite – ali je potrebno da prihvatite da živi pored vas. Tako da sam optimista – jer ruska invazija na Ukrajinu pokazuje da Evropska unija ima kapacitet, vreme i interesovanje da radi na tom pitanju. Odatle potiče moj optimizam. Borel je uložio mnogo vremena, koje je ograničeno. Kosovo je samo jedna od kriza i mala je u poređenju sa krizom u Ukrajini, na velikoj granici EU. To je najvažnije. Ako Srbija želi da uradi nešto, to može, kao i Kosovo, i videli ste da su Sjedinjene Države spremne da ohrabre i snažno podstaknu tamo gde imaju uticaj“, poručio je Kirbi.
Smatra da bi u budućnosti dve strane trebalo da razmotre nešto što mogu da realizuju.
„Ne bi trebalo tražiti nešto ogromno. Na granici ima stalno problema i moglo bi da bude korisno da se utvrdi kako da se oni umanje, zato što mislim da bi građani Kosova bili u boljoj situciji kada bi imali lakši pristup robi koja prolazi kroz Srbiju. I ako bi mogli nešto da reše na granici to bi olakšalo taj proces. To bi takođe bilo dobro za etničke Srbe koji žive tamo“, navodi bivši američki ambasador u Beogradu.
Što se tiče američkog uticaja na rešavanje kosovskog problema smatra da su imali uticaj dugo vremena, ali ga nisu previše koristili.
„Ono što želim da kažem je da su obe zemlje u Evropi, EU je evropska institucija, ali Sjedinjene Države imaju visoko mišljenje o Evropi i o EU. Zbog toga bi voleli da im pomognemo tamo gde možemo i to smo radili od kad sam ja bio uključen, dok sam bio ambasador u Srbiji. I to će se nastaviti, jer bi SAD trebalo da imaju svoju ulogu. Verovatno će od nas u nekom trenutku takođe biti traženo da pomognemo finansijski sa nekim stvarima i našim učešćem se garantuje da ćemo nastaviti da doprinosimo“, kaže Kirbi.
Dodaje i da proces dijaloga dve strane vodi EU, kao i da SAD ne bi trebalo da budu više uključene u njega posle dogovora o tablicama.
„Ali, mislim da bi trebalo da ga pomno pratimo da bi mogli da uradimo ono što je ambasador upravo uradio, a to je da podstakne ljude da zastanu, razmisle i shvate da je u njihovom najboljem interesu da postignu dogovor. I Beograd i Priština bi trebalo da uvide da je to u njihovom najboljem interesu. To nije uvek slučaj, i nekada im pomažem da to uvide.
Upitan šta misli o francusko-nemačkom predlogu o Kosovu, kaže da Francuska i Nemačka imaju ogroman uticaj u EU „i ne možete da postanete članica a da dve zemlje ne predvode napore da vam se u tome pomogne“.
„Međutim, mislim da će u određenom trenutku zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova morati da se više angažuju. Španija i Kipar će morati da postanu prijemčiviji za tu ideju. Potrebno je imati Nemačku i Francusku, ali nije dovoljno“, ocenjuje.
