Prošle godine, EU je optužila kineske zvaničnike za masovna pritvaranja muslimana Ujgura i kršenje ljudskih prava u regionu Sinđang i uvela prve sankcije Pekingu od embarga na oružje 1989. godine nakon gušenja Trga Tjenanmen.
Švajcarska još nije odlučila da sledi primer EU.
Onaj kome je zaista stalo do prijateljskih odnosa dve zemlje i vodi odgovornu politiku neće pristati na sankcije“, rekao je ambasador.
„Ako Švajcarska prihvati sankcije i situacija se razvija u nekontrolisanom pravcu, kinesko-švajcarski odnosi će patiti“, dodao je on.
Objavljujući novu kinesku strategiju prošle godine, Bern je najavio nekoliko konkretnih promena politike i naglasio važnost bilateralnih veza. Ali on je bio otvoreniji o svom neodobravanju stanja ljudskih prava u Kini nego što je to bio slučaj u prošlosti.
1950. godine Švajcarska je postala jedna od prvih zapadnih zemalja koja je priznala komunističku Kinu. Kina je od 2010. godine njen najveći trgovinski partner u Aziji i treći po veličini u svetu posle EU i SAD.
Bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini stupio je na snagu u julu 2014. godine, a ove godine su dve zemlje pokrenule zajedničku platformu za listing i trgovanje akcijama.
Podsetimo, predsednik NR Kine Si Đinping rekao je nemačkom kancelaru Olafu Šolcu da se protivi upotrebi nuklearne sile u Evropi.
