Kako je završen sedmični 20. nacionalni kongres Komunističke partije u Pekingu, njeni delegati usvojili su rezoluciju kojom se menja glavni dokument partije i jača njen stav o brojnim pitanjima.
Kongres se „slaže da u partijski ustav uključi izjave o… odlučnom suprotstavljanju i odvraćanju separatista koji traže ’nezavisnost Tajvana’“, navodi se u rezoluciji.
Takođe je naglašena potreba da se „nepokolebljivo sprovodi princip jedne zemlje i dva sistema“, što omogućava Hong Kongu i Tajvanu da žive u kapitalističkom sistemu dok se kontinentalna Kina zvanično pridržava socijalističkih principa.
U amandmanima je takođe navedeno da će stranka nastojati da unapredi vojne sposobnosti Kine uvođenjem reformi i naučnih dostignuća i prihvatanjem novih talenata. Na kraju, Peking ima za cilj da svoju vojsku pretvori u „vojsku svetske klase“. Prethodno je kineski predsednik Si Đinping obećao da će ovaj cilj biti dostignut do 2027. godine.
Rezolucija o Tajvanu dolazi nedelju dana nakon što je kineski lider rekao da, iako Peking traži „mirno ujedinjenje“ sa samoupravnim ostrvom, ne može da „obeća da će odustati od upotrebe sile“ i da zadržava opciju „da preduzme sve neophodne mere .”
Nakon njegovih izjava, kancelarija tajvanskog predsednika Cai Ing-vena naglasila je da Tajpej neće odustati od svog suvereniteta i demokratskog sistema, dodajući da vojni sukob između Tajvana i Kine „definitivno nije opcija za obe strane“.
Tenzije u regionu rastu od kontroverzne posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajpeju početkom avgusta. Putovanje je uzdrmalo odnose između Vašingtona i Pekinga i izazvalo nalet kineske vojne aktivnosti u toj oblasti.
Tajvan je bio samoupravan od kada su nacionalističke snage predvođene Čang Kaj Šekom pobegle na ostrvo 1949. godine, nakon što su izgubile građanski rat od komunista. Peking ovo ostrvo smatra svojom teritorijom i posmatra posete visokih stranih zvaničnika kao napade na njegov suverenitet i kršenje principa „Jedne Kine“.
