Istraživanje koje je pokrenuto u Ujedinjenim nacijama u Ženevi, u Švajcarskoj, danas nudi redak uvid u to kako je ključna međunarodna konvencija o pravima žena prevedena u nacionalne zakone o pitanjima kao što su seksualno zdravlje i nasilje u porodici.
„Popravljanje ravnoteže: Korišćenje zakona o ljudskim pravima za poboljšanje zdravlja žena svuda“ ispituje smernice koje daje Konvencija UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAV), i odgovor na te smernice vlada širom sveta.
Oslanjajući se na podatke iz 117 zemalja, novi izveštaj Australijskog instituta za ljudska prava u UNSV Sidneju i Instituta Džordž za globalno zdravlje procenjuje koliko dobro je svaka zemlja primenila zakone za rešavanje ključnih pitanja u skladu sa svojim međunarodnim pravnim obavezama prema CEDAV.
„U toliko slučajeva širom sveta, duboko ukorenjene nejednakosti između muškaraca i žena ostaju dugotrajne karakteristike složene mreže zakona i njihove promenljive primene koje oblikuju zdravlje žena“, rekla je autorka izveštaja dr Džanani Šantoš, menadžer Instituta za zdravlje i zdravlje. Program za ljudska prava.
„Zakon može biti moćno oruđe za osporavanje statusa kvo. Može signalizirati društvu poštovanje ravnopravnosti žena. Zakoni takođe mogu dozvoliti da se odluke donose uz ekonomičnost napora gde daju konzistentne rezultate i podjednako se primenjuju na čitavo stanovništvo. “
Svake četiri godine, svaka zemlja koja je ratifikovala CEDAV priprema izveštaj o napretku za razmatranje Komiteta. Uprkos četiri decenije ovog kritičnog rada, i ulozi koju je imao CEDAV komitet u podsticanju reforme zakona u vezi sa zdravstvom za žene u situacijama ugroženosti, izveštaji nisu sistematski evaluirani. Između 1997–2020, vlade su sprovele ili izmenile 423 zakona kao odgovor na zakonske preporuke CEDAV (46 procenata preporuka Komiteta u vezi sa zakonom).
Većina preporuka Komiteta je pokušala da se pozabavi rodno zasnovanim nasiljem (RN), a nekoliko se odnosi na rodno zasnovano siromaštvo, izbeglice, tražioce azila i migrante i LGBTKIA+ žene.
Uglavnom, preporuke koje vlade nisu sprovele bile su zakoni protiv nasilja nad ženama, uključujući i one koji imaju za cilj sprečavanje seksualnog uznemiravanja, proširenje zakonskih osnova za abortus i zabranu nasilja u porodici.
Koristeći podatke iz Mape implementacije CEDAV o zdravlju žena, izveštaj analizira strategije koje CEDAV komitet koristi da podstakne vlade da preispitaju, sprovode i procene zakone koji promovišu zdravlje, pravne modele koje vlade primenjuju kao odgovor na preporuke, zabrinutost civilnog društva organizacije u vezi sa reformama i ključnim pitanjima sa kojima se suočavaju žene u ranjivim situacijama.
„Iako zakon nije srebrni metak, vlade ga mogu koristiti da ispune svoje obaveze i dužnosti prema međunarodnom pravu da poštuju, štite i ispunjavaju ljudska prava“, rekao je dr Šantoš.
„Zemlje koje reformišu i u potpunosti sprovode zakone o rodnoj ravnopravnosti koristeći intersekcionalno sočivo imaju svaku priliku da proizvedu bolje zdravstvene rezultate, ishranu i obrazovanje za žene i njihove porodice, i da stvore inkluzivna društva, ekonomski prosperitet, univerzalni pristup osnovnim javnim uslugama i dostojanstven rad za žene.“
