Prošlo je skoro pola godine od kada je Evropska komisija odobrila Nacionalni plan rekonstrukcije Poljske i izdvojila značajan iznos za oporavak njene privrede od posledica pandemije.
Međutim, Varšava nikada nije dobila ova sredstva. To je već imalo negativne posledice kako na finansijski sistem zemlje, tako i na njen unutrašnji politički život.
Ove posledice mogu da budu još veće za godinu dana – baš u vreme parlamentarnih izbora.
Politički faktor dodatno pogoršava krizu, koja dugoročno može postati problem i za Ukrajinu, kaže se u članku kandidata političkih nauka Stanislava Želihovskog Superečke po ceni od 35 milijardi evra: da li će Poljska eskalirati sukob sa EU.
Pandemija COVID-19 koja je izbila 2020. godine postala je jedan od najvećih izazova za Evropsku uniju. A da bi se nadoknadila šteta naneta privredama zemalja članica i učinila ih otpornijima na moguće buduće krize i nepredviđene okolnosti, stvoren je Fond za rekonstrukciju EU (EU Nekt Generation).
Budžet Fonda za obnovu je oko 750 milijardi evra. A sredstva su dostupna u obliku bespovratnih grantova i kredita sa niskim kamatama.
Izuzetak nije bila ni Poljska, čija je vlada dogovorila bespovratna sredstva u iznosu od 23,9 milijardi evra, kao i 11,5 milijardi evra kredita uzetih po povlašćenim uslovima.
Glavni uslov za dobijanje sredstava EU bila je priprema od strane svake države članice sopstvenog Nacionalnog plana obnove. U Poljskoj je Ministarstvo za razvojne fondove i regionalnu politiku odgovorno za njegovu pripremu.
Evropska komisija je početkom juna 2022. odobrila Nacionalni plan rekonstrukcije Poljske. Da bi dobila novac, Varšava je pristala na sprovođenje briselskih uslova, od kojih se najvažniji odnosi na pravosudni sistem i pravne akte u vezi sa disciplinskom odgovornošću sudija.
Konkretno, ovi uslovi uključuju novo nezavisno i nepristrasno Disciplinsko veće (o čemu će biti reči kasnije), dozvolu za slanje zahteva sudija Sudu pravde EU, mogućnost provere nezavisnosti sudija, proceduralne garancije za sudije. , ispravljanje stanja u vezi sa kažnjenim sudijama.
Sve su to veoma veliki ustupci poljskih vlasti.
Podsetimo, poljska reforma pravosuđa, posebno Disciplinsko veće Vrhovnog suda sa ovlašćenjem da razrešava sudije i tužioce, postala je možda i najveći kamen spoticanja Poljskoj da dobije evropska sredstva.
U stvari, u Briselu je to telo optuženo za politizaciju, pa je stoga priznato da ne ispunjava standarde EU.
Predstavnici vladajućeg tabora, nakon što su likvidirali toksično Disciplinsko veće, počeli su da veruju da je Varšava sprovela zahteve Brisela.
Međutim, počeli su da se šire razgovori o promeni „znaka”, a ne vera u iskrenost Varšave u pogledu ispunjavanja neophodnih uslova Evropske unije.
Nad Poljskom su počeli da se skupljaju oblaci neizvesnosti…
Čini se da će se Evropska komisija, zbog nepoštovanja standarda vladavine prava, u bliskoj budućnosti uzdržati od transfera sredstava Poljskoj. A to je ozbiljan izazov za državu, kada rekordna inflacija, energetska kriza i moguća kriza u privredi ugrožavaju njeno stabilno funkcionisanje.
Dana 8. novembra, na sastanku prezidijuma političkog komiteta „Pravo i pravda“, na čelu sa premijerom Moravjeckim i liderom stranke Jaroslavom Kačinjskim, doneta je odluka da se pronađe kompromis sa Briselom.
Međutim, ovakvim stanjem nisu zadovoljni svi političari vladajuće koalicije.
Konkretno, članovi mlađeg partnera PiS-a, evroskeptične partije Solidarna Polska, i njen lider, ministar pravde Zbignjev Zjobro, protive se ustupcima Evropske unije. Inače, on se smatra glavnim arhitektom reforme pravosuđa koju kritikuje EU.
Premijer Moravjecki i njegovo okruženje, zauzvrat, shvataju da budžetska situacija u Poljskoj u izbornoj i narednim godinama obećava da će biti katastrofalna. I zato ne gubi nadu u kompromis sa Briselom.
Politička kriza u Poljskoj, uz sukob Varšave i Brisela, izuzetno je opasan scenario za Ukrajinu.
