Južna Evropa se priprema za leto žestoke suše, pri čemu neki regioni već trpe nestašicu vode, a poljoprivrednici očekuju najgore prinose u poslednjih nekoliko decenija, preneno je Rojters.
Kako klimatske promene čine region toplijim i sušnijim, godine uzastopnih suša su iscrpile rezerve podzemnih voda. Tlo je postalo suvo u Španiji, južnoj Francuskoj i Italiji. Nizak nivo reka i akumulacija ugrožava proizvodnju hidroenergije ovog leta.
Sa temperaturama koje se penju u letnje doba, naučnici upozoravaju da je Evropa na pravom putu za još jedno brutalno leto, nakon što je prošle godine pretrpela najtoplije u istoriji – što je izazvalo sušu, za koju istraživači Evropske unije kažu da je najgora u najmanje 500 godina.
Do sada ove godine, situacija je najteža u Španiji.
„Situacija sa sušom će se pogoršati ovog leta“, rekao je Horhe Olsina, profesor geografske analize na Univerzitetu Alikante, Španija.
Takođe su male šanse da padavine reše sušu u ovoj tački. „U ovo doba godine jedino što možemo da imamo su tačne i lokalne oluje, koje neće rešiti deficit padavina“, rekao je Olcina.
Tražeći hitnu pomoć EU, španski ministar poljoprivrede Luis Planas upozorio je da je „situacija koja je rezultat ove suše takve veličine da se njene posledice ne mogu rešiti samo nacionalnim sredstvima“, navodi se u pismu od 24. aprila upućenom Evropskoj komisiji (EK) i video Rojters.
Južna Evropa nije sama koja ove godine pati od velike nestašice vode. Afrički rog trpi najgoru sušu u poslednjih nekoliko decenija, dok je istorijska suša u Argentini uništila useve soje i kukuruza.
Češća i ozbiljnija suša u mediteranskom regionu – gde je prosečna temperatura sada za 1,5 stepeni viša nego pre 150 godina – u skladu je sa predviđanjima naučnika da će klimatske promene uticati na region.
„Što se tiče signala o klimatskim promenama, on se u velikoj meri uklapa sa onim što očekujemo“, rekla je Hejli Fauler, profesorka uticaja klimatskih promena na Univerzitetu Njukasl.
Uprkos ovim dugoročnim prognozama, pripreme kasne. Mnogi poljoprivredni regioni tek treba da usvoje metode za uštedu vode kao što je precizno navodnjavanje ili da pređu na useve otpornije na sušu, kao što je suncokret.
„Vlade kasne. Kompanije kasne“, rekao je Robert Vautard, klimatski naučnik i direktor francuskog Instituta Pierre-Simon Laplace. „Neke kompanije i ne pomišljaju da promene model svoje potrošnje, samo pokušavaju da pronađu neke čudesne tehnologije koje bi donele vodu.
Francuska izlazi iz svoje najsušnije zime od 1959. godine, sa upozorenjima na „krizu“ suše koja su već aktivirana u četiri prefekta departmana, ograničavajući neprioritetno povlačenje vode – uključujući i za poljoprivredu, navodi se na vladinom sajtu Propluvia.
Portugal, takođe, doživljava rani dolazak suše. Oko 90% kopna pati od suše, a jaka suša pogađa jednu petinu zemlje – skoro pet puta više od površine prijavljene godinu dana ranije.
U Španiji, u kojoj je do aprila ove godine palo manje od polovine prosečnih padavina, hiljade ljudi se oslanja na dostavu vode za piće kamionima, dok su regioni, uključujući Kataloniju, uveli ograničenja za vodu.
Neki farmeri su već prijavili gubitke useva i do 80%, a među pogođenim su žitarice i uljarice, saopštile su poljoprivrednike.
„Ovo je najveći gubitak žetve decenijama“, rekao je Peka Pesonen, koji je na čelu evropske poljoprivredne grupe Copa-Cogeca, o Španiji. „To je gore nego prošlogodišnja situacija.“
Španija je odgovorna za polovinu proizvodnje maslina u EU i jednu trećinu svog voća, navodi Komisija.
Sa svojim rezervoarima u proseku sa 50% kapaciteta, zemlja je prošle nedelje izdvojila više od 2 milijarde evra (2,20 milijardi dolara) za finansiranje hitne pomoći. Još uvek čeka odgovor Komisije na njen zahtev da se krizni fond od 450 miliona evra mobiliše iz budžeta bloka za subvencije za poljoprivredu.
Komisija je saopštila da pažljivo prati situaciju.
„Ozbiljna suša u južnoj Evropi je posebno zabrinjavajuća, ne samo za tamošnje poljoprivrednike, već i zbog toga što to može povećati ionako visoke potrošačke cene ako proizvodnja u EU bude znatno niža“, rekla je portparol Komisije Mirijam Garsija Ferer.
Slične borbe se očekuju i u Italiji, gde do 80% vodosnabdevanja zemlje odlazi na poljoprivredu. Ali, sa ovogodišnjim tankim planinskim snežnim pokrivačem i niskom vlagom u zemljištu, italijanski farmeri planiraju da smanje – setvu letnjih useva na površini za 6% manjoj od prošlogodišnje površine za sadnju, prema nacionalnim podacima o namerama za setvu.
Posle dve godine nestašice vode, severna Italija ima 70 odsto deficita u rezervama snežne vode i 40 odsto vlage u zemljištu, rekao je Luka Broka, direktor istraživanja u Nacionalnom savetu za istraživanje Italije.
Ovako duboke nestašice pripremile su scenu za ponavljanje prošlogodišnjeg leta, kada je Italija pretrpela najveću sušu u poslednjih 70 godina.
„2022. je bila zaista izuzetna. A takođe i ova godina, čini se da je zaista izuzetna“, rekao je Broka.
