U ovo doba godine, drveće na zemlji Alana Rizola u centralnoj Italiji trebalo bi da bude prekriveno maslinama. Ali ekstremno vreme za koje se okrivljuje klimatske promene uništilo je njegovu žetvu.
„Proizvodnja je opala za 80 odsto“, rekao je 43-godišnji farmer iz Sabine, severno od Rima, malodušno držeći granu na kojoj je samo nekoliko smežuranih zelenih i crnih maslina.
Poznat još od rimskih vremena po svojim maslinicima, ovaj region se može pohvaliti stablima za koje se kaže da su stara stotinama, čak i hiljadama godina.
Ali promene vremenskih obrazaca pokazuju se kao veliki izazov.
„Već nekoliko godina naša zemlja je zaista patila od klimatskih promena“, rekao je Risolo za AFP, navodeći obilne kiše u suprotnosti sa „dugim periodima vrućine koji traju do jeseni“.
Obično bi on i njegovi radnici bili u kaputima za jesenju berbu, kada koriste električne uređaje da tresu drveće tako da voće pada na cerade ispod.
Ranije ove nedelje sakupljali su masline dok su nosili majice, pošto je termostat dostigao 29 stepeni Celzijusa (84 stepena Farenhajta).
Smanjenje proizvodnje uticalo je ne samo na Sabinu, već i na većinu centralnih i severnih regiona Italije, drugog po veličini svetskog proizvođača maslinovog ulja posle Španije.
Ove godine nacionalna proizvodnja se procenjuje na 290.000 metričkih tona, što je pad sa 315.000 u 2022. i najniža cifra u poslednje četiri godine, prema poljoprivrednom udruženju Coldiretti.
Risolove masline kada se uberu odlaze u mlin „OP Lacijum”, gde se one i drugi iz okoline peru, sortiraju i potom usitnjavaju u zelenkastu pastu iz koje se vadi dragoceno ekstra djevičansko ulje.
Miris je veličanstven, a oprema je najsavremenija. Ali sva tehnologija na svetu ne može da iscedi ulje iz maslina koje ne postoje.
Agronom Stefano Cifeca, koji je odgovoran za kontrolu kvaliteta na licu mesta, potvrdio je ovogodišnji slab rod.
„Nažalost, ove godine klimatske promene su dovele do toga da smo u aprilu i maju (meseci cvetanja)… imali obilne padavine koje su isprale polen, ometajući đubrenje i razvoj maslina, rekao je on.
Suočen sa sve toplijim letima i dugim periodima bez kiše, Unaprol, nacionalno udruženje proizvođača maslinovog ulja, poziva na nacionalni plan za pomoć u uštedi vode.
Cifeca podržava ovu ideju na lokalnom nivou, podstičući stvaranje bazena za prikupljanje vode zimi koja se zatim može ponovo koristiti kada nastupi suša.
Poljoprivrednici su ovde navikli na teška vremena. Godine 2018, podseća Risolo, mraz je zbrisao njegovu žetvu.
Ali on je upozorio da se poljoprivreda suočava sa „neizvesnijom budućnošću nego ikada, jer ne možemo tačno da predvidimo ove promene klime“.
Ulozi su veliki. Italija ima 150 miliona stabala maslina što predstavlja tri milijarde evra (3,19 milijardi dolara) godišnjeg prometa i podržava 400.000 preduzeća, navodi Koldireti.
Rizik je da neki farmeri pređu na druge useve, iako Cifeca insistira da to još nije neophodno.
„Srećom, maslina je veoma robusna biljka koja se može prilagoditi promenama klime i različitim teritorijama“, rekao je on.
Uprkos lošim rezultatima u centru i na severu, italijansku proizvodnju su ove godine spasili njeni južni regioni, i Pulja—koja čini polovinu italijanske nafte—i Kalabrija.
Poljoprivrednicima je pomoglo i povećanje cena na globalnom tržištu maslinovog ulja, pošto je stradala i proizvodnja u Španiji, koja inače proizvodi polovinu svetske ponude.
Proizvodnja u Španiji pala je za 34 odsto u poređenju sa prosekom u poslednje četiri godine, prema podacima kompanije Coldiretti iz septembra, zbog dugotrajne suše.
Ali rastuće cene su loša vest za potrošače — uključujući Italiju, koja troši 15 odsto maslinovog ulja proizvedenog širom sveta.
