Italijanska premijerka Đorđa Meloni otkrila je planove svoje desničarske vlade da se obračuna sa krijumčarima ljudi nakon sastanka vlade koji je ona vodila u četvrtak u južnom gradu blizu plaže gde se 11 dana ranije razbio drveni čamac pun migranta, ubivši rezultate i ostavljajući mnoge nestale.
Održavajući sastanak u Kutru, u Kalabriji, umesto u glavnom gradu Rimu, Meloni je rekla da naglašava svoju rešenost da se „bori protiv ropstva trećeg milenijuma“, piše Asošijeted pres.
Ona je objavila da je njen kabinet odobrio dekret kojim se utvrđuje novo krivično delo — krijumčarenje ljudi koje dovodi do smrti migranata — za koje se kažnjava do 30 godina zatvora, što je izuzetno stroga kazna za zločine koji uključuju omogućavanje ilegalne imigracije.
Prema detaljima odobrenih uredbi, koje je Melonijev ured dostavio u četvrtak uveče, kazna za smrt jedinog migranta mogla bi dovesti do 24 godine zatvora.
Mnogi poginuli i preživeli u tragediji 26. februara pobegli su iz Avganistana, Irana, Pakistana i Sirije, nadajući se da će se pridružiti članovima porodice u Italiji i drugim zapadnoevropskim zemljama.
Ranije ove nedelje, iz brodoloma je izvučeno 72. telo. Prenatrpani čamac udario je u sprud nedaleko od plaže Stekato di Kutro, počeo da preuzima vodu i raspao se.
Preživelo je 80 ljudi, od kojih su mnogi isplivali na obalu nakon plivanja iz olupine. Veruje se da se još desetine vode kao nestale jer su preživeli rekli da je brod krenuo iz Turske sa oko 180 putnika.
„Naš zadatak je da pronađemo rešenja za problem, a danas je, kao što sam rekao, najbolji način da odamo počast žrtvama je da učinimo šta možemo da se ova tragedija ne ponovi“, rekao je Meloni.
Dekret kabineta mora biti pretvoren u zakon od strane parlamenta, gde Melonijeva desničarska koalicija ima udobnu većinu.
Dekret takođe ovlašćuje Italiju da progoni krijumčare čak i ako su zločini počinjeni „van naših nacionalnih granica“, rekao je Meloni.
Ministar pravde Karlo Nordio rekao je novinarima da će Italija potvrditi svoju jurisdikciju u slučajevima kada se smrtonosni brodolom ili drugi gubitak života ili povreda migranata dogodi u „vodama koje nisu pod ničijom (teritorijalnom) kontrolom“. To će važiti kada brod krijumčara krene u Italiju.
Isti dekret će se primeniti protiv onih koji finansiraju operacije iza krijumčarenja, rekao je Nordio.
Opozicioni političari brzo su kritikovali vladu jer nije uspela da uspostavi robusniji sistem humanitarnih koridora, kako se oni koji beže od rata i progona ne bi okrenuli krijumčarima ljudi.
Umesto toga, u potezu koji je očigledno imao za cilj da zadovolji poslovne lobije koji podržavaju Melonijevu vladu, njen kabinet je odobrio osmišljavanje sistema koji bi omogućio strancima koji su obučeni u inostranstvu u programima koje je priznala Italija da dobiju poslove kao migranti, kao i za sezonske radnike na farmama.
Meloni je rekla da njena vlada takođe namerava da uspostavi kvote za legalan ulazak migranata „iz onih zemalja koje rade sa Italijom na suzbijanju trgovaca ljudima i edukaciji svojih građana o rizicima“ ukrcavanja na brodove krijumčara koji nisu sposobni za plovidbu.
Opozicioni lideri i humanitarne grupe osudile su odluku italijanskih vlasti da brzo ne pošalju spasilačke čamce obalske straže nakon što je patrolni avion Fronteksa primetio drveni brod oko 40 nautičkih milja (72 kilometra) od obale Kalabrije nekoliko sati pre olupine pred zoru na uzburkanom moru. .
Frontek je agencija Evropske unije za zaštitu granica i obale.
Pod pritiskom novinara, Meloni je u četvrtak zaglavila u izjavi svog ministra unutrašnjih poslova poslanicima ranije ove nedelje da Fronteks – u svom saopštenju italijanskim vlastima krajem 25. februara – nije ukazao na bilo kakve znake nevolje.
„Govorimo o brodu koji je plovio tri dana i… nikada nije imao problema“, rekao je premijer. „Stigao je ispred italijanske obale, 40 metara (jardi) dalje. Nije bilo i nije moglo biti bilo kakvih znakova mogućeg brodoloma” u budućnosti, tvrdila je.
Meloni je okrivio švercere što su čekali pogodan trenutak da iskrcaju putnike i izmaknu italijanskim vlastima. Umesto toga, čamac je zabio peščanu sprud.
Tužioci u Kalabriji istražuju da li je Italija trebalo da pokrene spasilačke operacije nakon što je Fronteks video iz vazduha.
U međuvremenu, još stotine migranata izašlo je na obalu južnog ostrva Lampeduza poslednjih dana.
Mnogi su stigli bez potrebe za spasavanjem. Italijanska obalska straža i čamci granične policije izvukli su desetine drugih na sigurno ove nedelje u centralnom Mediteranu. Među njima je bilo 45 migranata, uključujući pet novorođenčadi, spašenih u sredu, a 38 spasila je obalska straža nakon što je njihov čamac potonuo u spasilačkom sektoru na Malti.
U drugoj operaciji italijanske obalske straže, 20 migranata je spaseno kada je njihov brod naleteo na nevolje nakon što je krenuo iz Sfaksa u Tunisu, a telo jedne žene je pronađeno, saopštila je italijanska državna televizija.
Do četvrtka popodne, više od 1.300 migranata stiglo je do Lampeduze morskim putem u proteklih nekoliko dana.
Desetine građana izašlo je u četvrtak u znak solidarnosti sa migrantima u Kutru, gradu sa 8.000 stanovnika, koji je zatvorio škole i ogradio područje kao deo obezbeđenja za sednicu Vlade.
Do sada je telo migranta iz Avganistana sahranjeno u Kalabriji, telo žrtve iz Tunisa poslato je u Tunis, žrtva iz Avganistana je prevezena u Nemačku, dok su četiri tela vraćena u Pakistan. U sredu je sedam tela prevezeno na muslimansko groblje u Bolonji, dok su druga bila spremna za slanje u Nemačku i Avganistan.
