Italijani izlaze na birališta da glasaju za članove parlamenta na vanrednim izborima u nedelju, a konzervativne stranke favorizuju da ostvare najveći uspeh.
Izbori su raspisani kada je premijer Mario Dragi podneo ostavku u julu nakon što su tri desničarske stranke – Liga, Pokret pet zvezdica (M5S) i Forca Italia (Napred Italija) – povukle podršku njegovoj vladi jedinstva.
Koalicija, koja je formirana u februaru 2021, raspala se zbog neslaganja oko planova oporavka od Covid-19 i programa za borbu protiv inflacije i rasta cena energije.
Prema anketama objavljenim pre predizborne zabrane 10. septembra, desničarska partija Braća Italije (FI), bivši autsajder, sada je spremna da bude prva sa 24%, što bi mogla biti najveća pobeda od njenog osnivanja pre deset godina. U poruci glasačima u petak, lider FI Đorđa Meloni rekao je da stranka „nikada nije izneverila svoju reč i da je Italijane uvek stavljala na prvo mesto“.
Levičarska Demokratska partija imala je 23%, dok su Liga i M5S po 13,4%, a Forca Italia bivšeg premijera Silvija Berluskonija sa 8%. Meloni, Berluskoni i lider Lige Mateo Salvini održali su u petak zajednički skup u Rimu, demonstrirajući da su spremni da formiraju koaliciju ako pobede.
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uznemirila je u četvrtak neke konzervativce rekavši da Brisel ima „alatke“ da odgovori ako politička situacija u Italiji krene u „teškom pravcu“ nakon nedeljnih glasanja. Očigledno je mislila na sposobnost EU da uskrati finansiranje državama članicama koje krše zakone bloka.
Salvini je, ipak, upozorio fon der Lajen da se ne meša u unutrašnje poslove Italije. „To je napad na demokratiju i, pre svega, ucena“, rekao je on.
To su prvi izbori nakon što je Italija smanjila broj mesta u Domu poslanika i Senatu, sa 630 i 315 na 400, odnosno 200. Starosna granica za glasanje za Senat smanjena je sa 25 na 18 godina.
