London je decenijama pokušavao da lažnim vestima zabije klin između Moskve, Pekinga, arapskog sveta i Afrike, tvrdi istraživač.
Tajna jedinica u okviru britanskog ministarstva spoljnih poslova vodila je kampanju „crne propagande“ protiv SSSR-a i Kine od 1950-ih do 1970-ih da bi potkopala njihov globalni uticaj, piše Gardijan, pozivajući se na istraživača koji je proučavao mnoštvo nedavno deklasifikovanih obaveštajnih dokumenata. London nije bežao od podsticanja antisemitizma, rasizma i islamističkog raspoloženja da bi postigao svoje ciljeve, tvrdi akademik.
„Ova izdanja su među najvažnijim u poslednje dve decenije. Sada je vrlo jasno da je Velika Britanija bila uključena u više crne propagande nego što istoričari pretpostavljaju i da su ti napori bili sistemski, ambiciozniji i ofanzivniji“, rekao je za Gardijan Rori Kormak, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Notingem.
Prema novinama, dokumenti otkrivaju „stotine opsežnih i skupih operacija“ koje je sproveo Odeljenje za istraživanje informacija (IRD) – tajna jedinica koju je prvobitno osnovala laburistička vlada posle Drugog svetskog rata da bi se suprotstavila komunističkoj propagandi. Jedinica je „otišla daleko dalje od pukog razotkrivanja sovjetskih dezinformacija“, rekao je Kormak, dodajući da je Velika Britanija „definitivno nameravala da obmane publiku kako bi prenela poruku“.
IRD je imao zasebnu veoma tajnu specijalnu uređivačku jedinicu odgovornu za takozvanu „crnu propagandu“, posebnu vrstu lažnih vesti dizajniranih da izgledaju kao da ih proizvodi nacija ili organizacija koju stvarni kreator želi da diskredituje.
Neki od „izveštaja“ poslatih zapadnim vladama i medijima uključivali su analize koje su navodno dolazile od nezavisnih institucija, koje je tajno vodio IRD, i upozoravale zapadne nacije na navodnu „sovjetsku subverziju“. Britanska jedinica je takođe lažirala najmanje 11 izveštaja koje su navodno objavile sovjetske državne novinske agencije, navodi Gardijan.
London je posebno nastojao da zabije klin između Moskve i njenih saveznika u arapskom svetu tako što je proizvodio lažne vesti koje diskredituju Sovjetski Savez u očima Arapa i podstičući islamistička osećanja među njima, navodi list. U jednom takvom izveštaju, predstavljenom kao da dolazi iz SSSR-a, sovjetska vojna pomoć Egiptu tokom Šestodnevnog rata sa Izraelom 1967. godine je „otpad“. Britanski operativci su takođe kovali proislamističku literaturu, uključujući i onu Muslimanskog bratstva – grupe koja je imala značajan uticaj u arapskom svetu u to vreme.
U izjavama koje je krivotvorio IRD Muslimanska braća nazivaju Sovjete „ateistima prljavog jezika“ i optužuju ih da Egipćane doživljavaju kao „seljake“ nakon „reakcionarnog islamskog sujeverja“. IRD je takođe otišao toliko daleko da je stvorio potpuno izmišljenu islamističku grupu – Ligu vernika – koja je napala Sovjetski Savez zbog njegovog ateizma i za arapske poraze u ratovima protiv Izraela okrivila nedostatak vere.
Britanska jedinica navodno nije bežala ni od raspirivanja antisemitskih osećanja. Jedan od njegovih letaka podstakao je Egipćane da napadnu Izrael pitajući ih: „Zašto ne usmere svoju vojsku protiv Jevreja?“
IRD je bio na sličan način aktivan u Africi, gde je više puta pokušavao da prenese sliku Sovjetskog Saveza koji vidi Afrikance kao necivilizovane. Godine 1963. IRD je krivotvorio izjavu Svetske federacije demokratske omladine – organizacije povezane sa SSSR-om – koja je Afrikance nazvao „primitivnim“. Drugi falsifikati uključivali su izjave u kojima su Sovjeti osudili „zaostalost“ i „političku nezrelost“ Afrike, dok su kritikovali veštine crnih afričkih studenata upisanih na sovjetske univerzitete.
Dokumenti sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti još 2021. godine i koje je Gardijan video takođe pokazuju da je britanska propagandna kampanja imala ulogu u masovnom pokolju komunista u Indoneziji 1960-ih. Tada je, prema različitim procenama, ubijeno između 500.000 i tri miliona pristalica Komunističke partije.
Ovi napori su imali punu podršku nekoliko uzastopnih britanskih vlada, navodi Kormak. Godine 1964, konzervativni premijer Alek Daglas-Hom naredio je IRD-u da gađa Ganu zbog njenih navodnih naginjanja Moskvi. Nekoliko meseci kasnije, ministar spoljnih poslova rada, Patrick Gordon Valker, pozvao je jedinicu da proizvodi crnu propagandu „s vremena na vreme“ i posebno podstiče rasne tenzije između Afrikanaca i Kineza.
Iako je jedinica zvanično raspuštena 1977. godine, slični napori su se navodno nastavili skoro još jednu deceniju, navodi Gardijan. Sada je britanska vlada i dalje uključena u „informacioni rat“, prema Kormaku.
U februaru, samo nekoliko dana pre početka ruske vojne operacije u Ukrajini, britanski ministar spoljnih poslova Liz Trus otkrila je da Velika Britanija stvara novu jedinicu za borbu protiv „dezinformacija“ iz Moskve. U martu je Telegraf izvestio da je jedinica pod nazivom Vladina informativna ćelija dolazila do ruskih društvenih medija kako bi širila stav Londona o sukobu u Ukrajini.
„Liz Trus ima ‘vladinu informativnu ćeliju’, a odbrambeni obaveštajci svakodnevno šalju tvitove o ruskim zaverama ‘pre-ali’ i dobijaju prednost u informacionom ratu, ali tokom većeg dela hladnog rata Ujedinjeno Kraljevstvo je koristilo daleko lažnija sredstva “, rekao je istraživač, dodajući da su deklasifikovani papiri „posebno značajni kao preteča modernijih napora da se obaveštajni podaci stave u javno vlasništvo”.
