Strahovi od još jednog velikog zemljotresa ponovo su rasplamsani u Istanbulu od katastrofe 6. februara koja je pogodila Tursku i Siriju, ali istaknuti turski seizmolog je uverio da se rizik „nije povećao“.
„Rizik se nije povećao jer govorimo o potpuno drugačijim sistemima“, rekao je za AFP Dogan Kalafat, direktor Centra za praćenje zemljotresa i cunamija Opservatorije Kandili u Istanbulu.
Najnaseljeniji grad u Turskoj nalazi se u blizini severnoanadolskog raseda, dok se nedavni zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihtera u kojem je poginulo 43.500 ljudi dogodio duž drugog raseda na jugoistoku zemlje, objasnio je Kalafat.
Ipak, 16 miliona stanovnika Istanbula, grada koji se prostire na dva kontinenta i koji je poslednjih godina video pečurke nebodera, pitaju se da li su spremni za „Veliku“.
„Voleo bih to da kažem, ali nažalost, to je veoma veliki grad sa previše loše izgrađenih zgrada“, rekao je Kalafat, koji je osudio korišćenje nekvalitetnog cementa i gradnju na „mekom tlu“.
Dok čekamo zemljotres velikih razmera, „moramo dobro iskoristiti vreme. Moramo da gradimo kuće otporne na zemljotrese na čvrstom tlu. To je najvažnija mera predostrožnosti koju treba preduzeti“, naglasio je seizmolog.
U opservatoriji, seizmolozi se smenjuju svakih osam sati i posmatraju niz kompjuterskih ekrana koji prate potencijalne potrese.
Ispred njih, na zidu visokom najmanje pet metara (16 stopa), džinovski ekran pruža očitavanja u realnom vremenu sa 260 seizmičkih stanica širom zemlje.
U Turskoj se od 6. februara dogodilo devet hiljada naknadnih potresa, što je više od „sedam ili osam puta normalno“, rekao je Kalafat.
Na jednom od stolova, laminirana mapa prikazuje Severnoanadolski rased, koji prelazi Mramorno more, samo „15 do 17 kilometara“ od južne obale Istanbula, rekao je Kalafat.
Godine 2001, dve godine nakon što je zemljotres jačine 7,4 stepena Rihtera u severozapadnoj Turskoj odneo 17.000 mrtvih, Kalafat je izračunao verovatnoću od 65 procenata da će se zemljotres jačine preko 7 stepeni po Rihteru dogoditi pre 2030. godine u istom regionu—koji uključuje Istanbul.
Rizik se popeo na 75 procenata za 50 godina i 95 procenata za 90 godina.
„Ova statistika je i dalje relevantna“, rekao je Kalafat i dodao: „čak i sa današnjom tehnologijom nemoguće je predvideti zemljotres“.
„Možemo da naznačimo, sa određenom marginom greške, gde može doći do zemljotresa i kolike on može biti, ali ne možemo znati kada će se desiti“, rekao je on.
Opservatorija Kandili razvila je sistem ranog upozorenja, „ali Istanbul je preblizu linije raseda“ da bi sistem bio efikasan, rekao je Kalafat.
Na jednom od stolova, između dva ekrana, nalazi se crni telefon sa dve crvene nalepnice sa akronimom javne agencije za upravljanje katastrofama, što omogućava naučnicima da pošalju upozorenje za veliki zemljotres.
Rano upozorenje moglo bi da dobije „najviše sedam ili osam sekundi“ – nedovoljno vremena da se stanovnicima omogući da dođu na sigurno.
Za poređenje, telefonski sistem upozorenja u japanskom regionu Tohoku, koji je pogođen razornim zemljotresom i cunamijem u martu 2011, kupuje javnosti 45 sekundi.
„Tamo možete da pošaljete poruku koja upozorava građane, ali mi ovde nemamo tu mogućnost“, rekao je on.
