Rudolf crvenonosni irvas možda ima milione šargarepa za njega na Badnje veče, ali šta je sa ostatkom godine?
Pronalaženje hrane u hladnom, neplodnom pejzažu je izazovno, ali istraživači sa Dartmouth Collegea u Nju Hempširu i Univerziteta Sent Endruz u Škotskoj navode da su oči irvasa možda evoluirale kako bi im omogućile da lako uoče svoj omiljeni obrok.
To je još jedan dokaz da, iako su irvasi poznati po tome što vuku sanke Deda Mraza, njihova vizija ih zaista izdvaja, kaže Nathaniel Domini, profesor antropologije u Dartmutu i koautor nedavne studije objavljene u časopisu i-Perception.
„Oni su bili nekako opskurni i nenajavljeni u analima vizuelne neuronauke, ali imaju svoj trenutak jer imaju zaista fascinantan vizuelni sistem“, rekao je on u intervjuu.
Naučnici su godinama znali da tkivo nalik ogledalu u očima irvasa menja boju od zelenkasto zlatne leti do živoplave zimi, proces za koji se smatra da pojačava slabo osvetljenje polarne zime. Ali nisu bili sigurni šta da urade sa još jednom zanimljivom činjenicom: za razliku od drugih sisara, irvasi mogu da vide svetlost u ultraljubičastom spektru.
„Većina životinja koje su aktivne pod dnevnim svetlom žele da izbegnu UV svetlo. UV svetlo je štetno“, rekao je Domini. „Sneg reflektuje UV svetlost, što je problem, zbog čega ljudi dobijaju snežno slepilo.
Neki naučnici veruju da je vizija irvasa evoluirala da bi zaštitila životinje od predatora, omogućavajući im da uoče bele vukove naspram snežnog pejzaža, na primer. Nova studija ukazuje na još jednu mogućnost: hranu.
Irvasi se uglavnom hrane svetlosnom mahovinom od irvasa, koja zapravo nije mahovina, već vrsta lišajeva koji raste u hrskavim mrljama nalik tepihu širom severnih geografskih širina.
Istraživači su putovali u planine Kerngorms u škotskom visoravni, gde živi više od 1.500 vrsta lišajeva, kao i jedino krdo irvasa u Britaniji. Otkrili su da mahovina od irvasa apsorbuje UV svetlost, što znači da beli lišaj koji ljudi imaju problema da vide na snegu ističe se kao tamne mrlje na životinjama.
„Ako ste irvasi, možete to da vidite i imate prednost jer tada ne lutate krajolikom. Možete hodati u pravoj liniji i doći do te hrane, a pritom ćete uštedjeti energiju“, rekla je Domini. „Ove životinje očajnički traže hranu, i ako mogu da pronađu dovoljno lišajeva, onda su u prednosti.
Huan Hose Negro je specijalizovan za evolucionu ekologiju i biologiju očuvanja u Španskom savetu za naučna istraživanja. Dok je njegov fokus uglavnom na pticama grabljivicama, novo istraživanje irvasa smatra intrigantnim.
„Volim svaki rad koji se bavi bojama i vizijom“, rekao je. „Svaki put kada čitam tuđa dela, postoji nešto što pokreće nove ideje. … A u slučaju irvasa, to me navodi da želim da obratim više pažnje na ovaj deo spektra.”
Iako nije video nikakvu neposrednu biomedicinsku korist od istraživanja, takav rad je koristan u daljem razumevanju kako se životinje nose sa teškim okruženjima, rekao je on.
Domini je ponovio tu tačku, ali je rekao da to ima i ljudske implikacije. Bilo je dosta farmakoloških istraživanja o lišajevima jer imaju antioksidativna svojstva. Oči irvasa koje dozvoljavaju UV svetlo sugerišu da bi možda postojao neki mehanizam koji bi ih zaštitio od oštećenja, rekao je on.
„Oči irvasa su pune askorbinske kiseline ili vitamina C, a vitamin C je sjajan za popravku oštećenih ćelija“, rekao je on.
Imajući to na umu, Domini ažurira savete koje je ponudio nakon što je napisao rad iz 2015. koji istražuje zašto bi crveni nos irvasa bio idealan za vođenje saonica Deda Mraza.
Tada je preporučio deci da ostave Rudolph kolačiće i drugu visokokaloričnu hranu kako bi nadoknadili telesnu toplotu koju gubi kroz nos. Sada, kaže, usredsredite se na njegove oči i sačuvajte mleko i kolače za Deda Mraza.
„Najbolja stvar koju bi im dali za zaštitu zdravlja očiju bilo bi nešto bogato vitaminom C“, rekao je on. „Sok od pomorandže, šargarepa, ovo bi bile savršene poslastice za irvase na Badnje veče.“
