Incident turbulencije Singapur Airlinesa, koji je nažalost ostavio jednu osobu mrtvu, a druge hospitalizovane, naterao je mnoge od nas da razmišljaju o rizicima putovanja avionom.
U narednim danima čućemo više o tome kako je letelica tako iznenada pala na ruti od Londona do Singapura ranije ove nedelje, povredivši putnike i posadu, pre nego što je prinudno sletela na Tajland.
Ali, srećom, ove vrste incidenata su retke i mnogo ređe od povreda od drugih vrsta transporta.
Pa zašto ponekad mislimo da je rizik od povrede dok putujemo avionom veći nego što zaista jeste?
Turbulencija je uzrokovana nepravilnim kretanjem vazduha, što dovodi do toga da putnici i posada doživljavaju nagle bočne i vertikalne trzaje.
U slučaju leta Singapur Airlines-a, smatra se da je ova vrsta turbulencije ozbiljan primer „turbulencije čistog vazduha“, koja se može desiti bez upozorenja. Postoji još nekoliko vrsta.
Podaci o praćenju leta pokazuju da se let Boeing 777-300ER Singapur erlajnsa popeo na 300 ili 400 stopa, a zatim se vratio na visinu krstarenja od 37.000 stopa, ubivši jednog i povredivši druge. Dakle, šta je turbulencija i koliko su česti ekstremni slučajevi? https://t.co/MGEsKtAe88
Svake godine Australijskom birou za bezbednost saobraćaja se prijavi oko 25 povreda tokom leta, iako se smatra da ih mnogo više nije prijavljeno. Neke od ovih prijavljenih povreda su ozbiljne, uključujući slomljene kosti i povrede glave.
Izbačeni putnici tokom turbulencije jedna je od najčešćih vrsta povreda glave u avionu.
Ostale povrede od turbulencije su uzrokovane kontaktom sa letećim laptopima ili drugim neobezbeđenim predmetima.
U jednom primeru turbulencije u čistom vazduhu koja je nastala bez upozorenja, kabinsko osoblje, putnici i kolica sa hranom udarili su u plafon i teško pali na pod.
Ozbiljne povrede uključivale su prelome kostiju, posekotine, istegnuće vrata i leđa, iščašeno rame i razbijene zube. Gotovo svi teže povređeni nisu bili vezani pojasevima.
Smrt jednog Britanca i povrede koje su pogodile desetine drugih na letu Singapur erlajnsa koji je u utorak pogodio teške turbulencije, najnoviji je incident koji ukazuje na potencijalne rizike letenja u nestabilnom vazduhu. Stručnjak za avijaciju Lari Kornman objašnjava nauku koja stoji iza toga. pic.tvitter.com/5HjVl6ikKN
Ali moramo ovo staviti u perspektivu. U godini do januara 2024. bilo je više od 36 miliona putnika na međunarodnim letovima za Australiju. U godini do februara 2024. na domaćim letovima bilo je više od 58 miliona putnika.
Dakle, iako takvi incidenti zauzimaju naslove, oni su izuzetno retki.
Kada čujemo za ovaj nedavni incident Singapur Airlinesa, sasvim je prirodno imati snažnu emocionalnu reakciju. Mogli bismo da zamislimo kakav užas bismo mogli da osetimo da smo u to vreme bili u avionu.
Ali naš emocionalni odgovor menja našu percepciju rizika i navodi nas da mislimo da su ovi retki incidenti češći nego što zaista jesu.
Postoji ogromna literatura koja se bavi brojnim faktorima koji utiču na to kako pojedinci percipiraju rizik i kognitivne predrasude kojima smo svi izloženi, a koje nas dovode u zabludu.
Ekonomista dobitnik Nobelove nagrade Danijel Kaneman obrađuje ih u svojoj bestseler knjizi Razmišljanje, brzo i sporo.
On opisuje način na koji reagujemo na rizike nije racionalan, već vođen emocijama. Kahneman takođe naglašava činjenicu da naš mozak nije ožičen da shvati izuzetno male rizike.
Dakle, ove vrste rizika – kao što je šansa za ozbiljne povrede ili smrt od turbulencije u letu – teško nam je da shvatimo.
Što je neki događaj neobičniji, a ovo je bio veoma neobičan događaj, Kaneman kaže to je veći uticaj na našu psihu i veća je verovatnoća da ćemo preceniti rizik.
Naravno, što je događaj neobičniji, veća je verovatnoća da će se naći u medijima, pojačavajući ovaj efekat.
Slično tome, što je lakše zamisliti događaj, to više utiče na našu percepciju i veća je verovatnoća da ćemo na događaj reagovati kao da će se desiti.
Jedan od načina da se shvati smisao aktivnosti sa malim, teško razumljivim rizicima jeste upoređivanje njihovih rizika sa rizicima poznatijih aktivnosti.
Ako to uradimo, podaci vrlo jasno pokazuju da je mnogo rizičnije voziti automobil ili motor nego putovati avionom.
Dok su događaji poput incidenta Singapore Airlinesa razorni i izazivaju mnogo emocija, važno je prepoznati kako nas naše emocije mogu navesti da precijenimo rizik da se ovo ponovi, ili nama.
Osim stresa i anksioznosti koje ovo izaziva, precenjivanje rizika određenih aktivnosti može nas dovesti do donošenja loših odluka koje nas zapravo izlažu većem riziku od štete.
