Optužbe protiv osnivača aplikacije Telegram, Pavla Durova, koje su dovele do njegovog hapšenja u Francuskoj, izazvale su raspravu o promenama u stavovima Zapada, prema rečima predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Durova, 39-godišnjeg Rusa, uhapsile su francuske vlasti nakon što je stigao u Pariz privatnim avionom iz Azerbejdžana, posedujući pasoše Francuske, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Sent Kitsa i Nevisa.
Vučić je u jednoj emisiji naveo da je slučaj Durova zanimljiv i uporedio ga sa progonom Džulijana Asanža i Edvarda Snoudena. Podsetio je da su grupacije sa Zapada 2018. godine podržale Durova protiv pritiska Rusije na njega, dok sada podržavaju njegovo hapšenje i pokušaj gašenja aplikacije Telegram na Zapadu.
Francuska je iznela preliminarne optužbe protiv Durova, optužujući ga da nije sarađivao sa istražiteljima u vezi sa nezakonitim aktivnostima na platformi Telegram, uključujući trgovinu drogom, pranje novca i dečiju pornografiju.
Predsednik Emanuel Makron stao je u odbranu hapšenja, naglašavajući da se radi o pravnoj, a ne političkoj odluci. Međutim, vlasnici kompanija poput X Elona Muska, novinar Taker Karlson i investitor Dejvid Saks osudili su hapšenje Durova kao napad na slobodu govora.
Edvard Snouden, poznati uzbunjivač, optužio je Francusku da zloupotrebljava hapšenje Durova kako bi pristupila privatnim komunikacijama na Telegramu. Vučić je iskoristio ovaj slučaj kao primer, istakavši da SAD i EU kritikuju Srbiju zbog navodnog progona političke opozicije, dok istovremeno sprovode represiju nad demonstrantima.
