Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš poslao je globalni klimatski „SOS“ na samitu pacifičkih ostrva u utorak, otkrivajući istraživanje koje pokazuje da se more u regionu diže mnogo brže od globalnih proseka.
„Ja sam u Tongi da izdam globalni SOS—Save Our Seas—o porastu nivoa mora. Katastrofa širom sveta dovodi ovaj pacifički raj u opasnost“, rekao je on.
Retko naseljena i sa malo teške industrije, pacifička ostrva kolektivno ispumpaju manje od 0,02 procenta globalnih emisija svake godine.
Ali ovaj ogromni luk vulkanskih ostrva i nisko ležećih koralnih atola takođe naseljava tropski koridor koji je brzo ugrožen okeanima koji zadiru.
Svetska meteorološka organizacija prati merače plime i oseke postavljene na čuvenim plažama Pacifika od ranih 1990-ih.
Novi izveštaj koji je objavilo najviše telo UN-a za praćenje klime pokazuje da su se mora u nekim delovima Pacifika u poslednjih 30 godina podigla za oko 15 centimetara.
Globalni prosek je bio 9,4 centimetra, navodi se u izveštaju.
„Sve je očiglednije da nam brzo ponestaje vremena da preokrenemo situaciju“, rekla je najviši zvaničnik agencije za prognoze, Selest Saulo.
Neki sajtovi, posebno na Kiribatiju i Kukovim ostrvima, izmerili su porast koji odgovara globalnom proseku ili je bio malo ispod njega.
Ali druga mesta, kao što su glavni gradovi Samoe i Fidžija, porasla su skoro tri puta više.
U nisko ležećoj pacifičkoj državi Tuvalu, zemlja je već toliko oskudna da gomile dece koriste asfalt na međunarodnom aerodromu kao sopstveno improvizovano igralište.
Naučnici su upozorili da bi, čak i pod nekim umerenim scenarijima, Tuvalu mogao biti skoro potpuno izbrisan sa mape u narednih 30 godina.
„Katastrofa je za katastrofom, a mi gubimo kapacitete da se obnovimo, da izdržimo još jedan ciklon ili još jednu poplavu“, rekla je ministarka klime Tuvalua Maina Talia za AFP u ponedeljak na marginama samita.
„Za nisko ležeće ostrvske države, za nas je to pitanje opstanka.
Teško je stanje pacifičkih ostrva u prošlosti lako bilo zanemareno, s obzirom na njihovu relativnu izolovanost i nedostatak ekonomske moći.
Ali naučnici sve više vide region kao klimatski kanarinac u rudniku uglja, što nagoveštava probleme sa kojima se potencijalno suočavaju drugi delovi planete.
„Ovaj novi izveštaj potvrđuje ono što su pacifički lideri govorili godinama“, rekao je za AFP australijski istraživač klime Ves Morgan.
„Klimatske promene su njihova najveća bezbednosna pretnja. Pacifičke nacije se bore za opstanak, a smanjenje zagađenja klime je ključno za njihovu budućnost.
Okružen milionima kvadratnih milja tropskog okeana, južni Pacifik je jedinstveno ugrožen porastom nivoa mora.
Prema Ujedinjenim nacijama, velika većina ljudi živi u krugu od pet kilometara od obale.
Nabujala mora gutaju oskudno zemljište i kvare vitalne izvore hrane i vode.
Toplije vode takođe podstiču intenzivnije prirodne katastrofe, dok zakiseljavanje okeana polako ubija grebene koji neguju ključne morske lance ishrane.
Pacifičke zemlje traže da zemlje koje zagađuju ugljenikom smanje emisije i finansiraju programe otpornosti na klimu.
Očekuje se da će ovo pitanje biti u velikoj meri zastupljeno u razgovorima na samitu tokom cele nedelje.
„Potreba za finansiranjem gubitaka i štete postoji danas, a troškovi će samo rasti bez hitnih klimatskih akcija“, rekla je Rozana Martir, viši naučnik iz Instituta za politiku klimatske analize.
„U 2020., neke pacifičke ostrvske zemlje, uključujući Vanuatu, Papua Novu Gvineju i Mikroneziju, izgubile su više od jednog procenta svog BDP-a zbog porasta mora.
