„Dok nam fokusiranje pomaže da suzimo svoje ciljeve, gubitak nekog fokusa može proširiti obim pažnje, pomažući nam da inkorporiramo manje relevantne informacije, što bi nam moglo pomoći da naučimo pravilnosti u našem okruženju ili čak da integrišemo udaljene ideje ili koncepte“, objašnjava Aleksandra Deker , kognitivni neuronaučnik koji je vodio novu studiju, na Tviteru.
Uspostavljanje veza između dalekih koncepata ili mogućnost stvaranja šarolike mešavine novih ideja (koja se naziva divergentno mišljenje) su dva aspekta kreativnosti koja naučnici mogu da izmere. Ali ostati fokusiran uz ignorisanje ometanja takođe je ključ za učenje novih veština, razvoj novih ideja ili pronalaženje „stanja toka“.
U vestima za nikoga ko je zadremao na času, otkriveno je da propusti u pažnji narušavaju sve, od osnovne percepcije do učenja i pamćenja. Pojavljuju se smetnje i naš fokus opada.
Ali koliko god se trudili, naša pažnja prirodno varira. Dok neka istraživanja sugerišu da su propusti u pažnji znak da su naši mozgovi preopterećeni, druga teorija tvrdi da se gubitak fokusa može dogoditi kada zadatak postane previše monoton.
Ovo bi moglo dovesti do nekih neočekivanih koristi. Naš mozak bi se mogao okrenuti ka unutra i početi da luta sopstvenim mislima, mogao bi postojati u blaženom, ‘bezumnom’ stanju ili početi da traži druge sitnice informacija za varenje – što bi zauzvrat moglo pomoći u učenju.
Ovo je ono što je Deker, sa Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT), želeo da otkrije: kuda ide naš um kada pažnja izbledi i da li gubitak fokusa ponekad može biti dobar za učenje.
Pratila je istraživanja koja su sugerisala da su ljudi sa većom impulsivnošću i nižom kognitivnom kontrolom – kao što su mladi odrasli i deca – bili bolji u učenju odnosa između naizgled nepovezanih delova informacija koje im je rečeno da ignorišu.
U novoj studiji koju je vodio Deker, grupa od 53 studenta dodiplomskih studija imala je zadatak da kategorizuje slova i brojeve koji su se pojavljivali na ekranu računara, uz simbole koji ometaju pažnju koje im je rečeno da ignorišu.
Pažnja ljudi je pokolebala i van fokusa, kao što se i očekivalo. Istraživači su to primetili koristeći tehniku koja detektuje fluktuacije pažnje na osnovu vremena lične reakcije.
U trenucima izgubljenog fokusa, pažnja ljudi se širila, omogućavajući im da shvate simbole koji su zapravo bili uporedni sa pojavom slova ili broja – u suštini im je mozak skrenuo na ono što je bilo na ekranu dodatnim znakom.
Ljudi koji su češće gubili fokus zapravo su imali brže i tačnije odgovore, što ukazuje na bolje učenje obrazaca kodiranih simbolima.
„Ljudi koji su najviše naučili o parovima meta-bok bili su u stanju smanjene pažnje – odnosno „van zone“ – češće od onih koji su naučili manje“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Štaviše, kada su istraživači zumirali pojedinačne učesnike, mogli su da vide da je učenje bilo očiglednije tokom njihovih propusta pažnje.
„Naši rezultati sugerišu da bi gubitak fokusa ponekad mogao biti dobra stvar“, napisao je Deker na Tviteru. „Ali promena između perioda usredsređenosti i manje usredsređenosti možda bi bila najbolja u celini.
Naravno, ovi laboratorijski eksperimenti samo zagrebu površinu kako naš mozak registruje ili daje prioritet perifernim informacijama u stvarnom svetu – daleko složenijem okruženju od računarske sobe.
Ipak, njegovi nalazi se uklapaju u sve veći broj istraživanja koja su odbacila negativne vibracije oko lutanja uma i sanjarenja. Prethodne studije su otkrile ono što mnogi ljudi mogu potvrditi: puštanje uma da odluta nakon perioda trajne koncentracije može pomoći da kreativni sokovi poteku.
Pronalaženje slatke tačke angažovanja kako bi se zagolicale kreativne tendencije mozga čini se važnim: previše stimulacije i naš mozak ima malo pažnje na ideje; nema dovoljno podsticaja i zadatak postaje dosadan.
Pažnja je promenljiva stvar. Prethodne studije su pokazale da naš mozak pomera fokus četiri puta u sekundi, kao da skenira okolinu u potrazi za drugim stimulansima koje bi možda trebalo da registruje. To je korisna veština da ostanete budni na moguće opasnosti, ali i obrazac aktivnosti koji se lako oteti u svetu punom ometanja.
Možda je važna naša namera: da li dajemo svom mozgu malo prostora da luta, da pronađe nove veze ili ideje na neverovatnim mestima – na primer u vrućoj pari tuša – ili da ga uljuljkamo u prigušeni umor uz zamagljenje ekrani .
