Grčki zakonodavci su rano u subotu odobrili opsežne reforme koje će okončati državni monopol na univerzitetsko obrazovanje, razbijajući ono što moćne levičarske studentske grupe dugo smatraju velikim tabuom.
Nekoliko sati pre glasanja, koje je počelo u petak uveče i završeno posle ponoći, demonstranti su napali policiju ispred parlamenta benzinskim bombama i petardama dok je oko 18.000 ljudi demonstriralo u centru Atine protiv predloženog zakona.
Policija s suprotstavila desetinama nasilnih demonstranata i ispalila suzavac. U saopštenju policije navodi se da je povređeno devet građana i sedam policajaca, dok su trojica osumnjičenih za nerede uhapšena.
Miting u petak usledio je posle višenedeljnih demonstracija koje su uključivale brojne studente koji su zapošljavali univerzitetske zgrade. Ipak, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se većina Grka slaže sa stvaranjem privatnih univerziteta.
Poslanici prisutni u parlamentu od 300 mesta glasali su sa 159 prema 129 za predlog zakona. Objavljivanje rezultata je odloženo do posle ponoći od strane trojice poslanika iz male levičarske stranke, koji su ostali da sede i proučavali odštampani nacrt zakona više od dva sata nakon što su svi ostali glasali i otišli. Stranka je ranije rekla da će glasati protiv zakona.
Grčka vlada desnog centra tvrdi da bi reforma pomogla da se kvalifikovani radnici vrate u zemlju.
„Moramo reći odlučno ‘da’ ovoj meri … kao garanciji veće slobode i većeg pristupa znanju za sve grčke studente“, rekao je premijer Kirijakos Micotakis u parlamentu uoči glasanja.
Na mitingu u petak – koji je bio uglavnom miran – studentima se pridružila mala grupa propalestinskih demonstranata i demonstranata sa manifestacije povodom Međunarodnog dana žena.
Među njima je bila i Ana Adamidi, studentkinja filozofije, na čijem je plakatu pisalo: „Međunarodni dan žena: Mi se borimo“
„Ova vlada želi sve da privatizuje… ali u isto vreme troškovi života rastu i rastu, a naše plate ostaju jadne“, rekla je ona. „Privatni sektor dolazi i razbija javno (obrazovanje), koristeći resurse za koje neće platiti ništa.
Opozicione stranke bile su uglavnom protiv zakona, tvrdeći da se njime krši ustav i da bi mogao stvoriti dvostepeni sistem za studente.
„Vlada (Vlada) uvodi koncept meritokratije koja se plaća školarinama. Ko ima novca, učiće: moć privilegija“, rekao je poslanik Haris Mamulakis iz glavne levičarske opozicione partije Siriza tokom trodnevne debate.
Reforme obrazovanja u Grčkoj su često politički nabijene, pri čemu je univerzitetski aktivizam istorijski povezan sa prodemokratskim pokretima, ali se kasnije koristio i kao utočište za nasilne protestne grupe.
Iako je neko privatno visoko obrazovanje već legalno u Grčkoj, novi zakon bi diplome proverenih privatnih institucija učinio ekvivalentnim javnim univerzitetima. Univerzitetima u inostranstvu bi bilo dozvoljeno da otvaraju filijale u Grčkoj uz neprofitni status, uprkos naplati školarine.
Više od 650.000 studenata trenutno je upisano na državnim univerzitetima u Grčkoj, a dodatnih 40.000 studira u inostranstvu, prema zvaničnicima Ministarstva obrazovanja koji su obavestili zakonodavce pre ovonedeljne debate.
Micotakisova vlada, početkom svog drugog mandata i sa ogromnim vođstvom u istraživanjima javnog mnjenja, sprovela je nekoliko velikih reformi poslednjih nedelja, uključujući legalizaciju istopolnih brakova i uvođenje glasanja poštom za predstojeće izbore za Evropski parlament u junu.
